ВЕЧНОСТ

 

Пролазност је пролазна судбина људских бића, а вечност непролазна. Вечност је наша суштина. Без ње живот би био чист апсурд, мада за многе појединце и јесте. Врхунски, крајњи смисао живота јесте откривање и утврђивање своје природе у вечности. То откривање није вера, него спознаја и искуство које се живи.

Тек када имамо искуство вечности, живи се лакше, лепше и креативније. Недостатак свести о непролазности живота, неминовно рађа страх који се одражава и у погледу и дисању, а камо ли у понашању и стварању. Уместо да непрекидно настоје да доживе вечност, људи покушавају да победе страх којим све не средствима, а најчешће потискивањем истине о постојању страха.

Старе школе духовности су училе да је суштина људске природе празнина.  Али, тешко је направити менталну представу празнине, јер тај појам упућује на непостојање нечега. Зато се празнина није могла доживети као искуство. Али, има један појам који означава директно искуство, простор. Простор сви видимо и доживљавамо као искуство. Када кажемо да је наша суштина идентична природи простора, можемо да доживимо шта је то, јер га већ искушавамо.

Међутим, због природе простора, да не може да се детектује физичким чулима, људи занемарују његову основну карактеристику, интелигенцију простора. Простор је паметан, јер се памет рађа из њега, а не из материје, што видимо нестанком памети у чину умирања, када је тело присутно, а памет више не постоји у њему.

Простор је манифестација вечности. Можемо замислити да он остаје, чак и кад нема сведока. Људско биће је простор окружен формом. Као што суштину куће не чине зидови и кров, него унутрашњи простор, тако и човекову суштину чини простор а не зидови тела. Човек је вечни простор уоквирен формом пролазног тела.

Када је Александар Македонски одлазио у метафизички простор, тражио ја да његово тело сахране са рукама изван ковчега, да свако види да је празних шака дошао на овај свет и празних одлази иако је освојио скоро цео свет.

Лао Це није умро резигниран као Александар, иако није освајао спољашњи свет. Освојио је унутрашњи свет и своје искуство изразио једном реченицом: Умрети, а пролазност избећи, то је освајање вечности.

 

www.psihologijastvaralastva.wordpress.com