Тесла:
“Осећао сам неки необичан доживљај
кад год бих дубоко дисао.
Кад год бих дубоко дисао,
обузимао би ме осећај лакоће,
као да ми је тело изгубило тежину
и може летети кроз ваздух
само снагом своје воље.
Испричане су многе приче и написани романи на тему – трагање је потрага за собом. Живот је ритам, па је и трагање ритам лутања и проналажења. Тесла каже да све ствари имају вибрацију, фреквенцију и амплитуду, дубину и ширину. Исто тако, све нествари, метафизички објекти, имају своју фреквенцију и амплитуду, правац простирања и опсег утицања.
Трагање је у суштини лутање. Његов извор је незнање. Рече опет Тесла, од свих сила трења, она која највише успорава људски напредак је НЕЗНАЊЕ, оно, што каже Буда, НАЈВЕЋЕ ЗЛО У СВЕТУ. Док лутамо у ритму свог незнања удаљавамо се од Истине и приближавамо се Лажи. А лаж је сенка истине.
Сви ћемо се сагласити да је дисање важно за живот, уствари да је синоним живота, а сви га заборављају. То се зове незнање. Дисање је Бог. Дисање се састоји од удаха и издаха, то сви знају, али постоји и трећи елемент дисања који се зове мировање. Дакле, дисање је ритам удаха, мира и издаха. Дисање је свето тројство, јер без њега нема егзистенције.
Сва бића дишу, крећу се кроз удах и издах, али где је трећа карика живота, свест између удаха и издаха? Свест је присуство свих вести, удаха, издаха и оног који то изводи, СТВАРАОЦА. Без ствараоца нема дисања. Шта то Стваралац уноси у своје биће и шта то износи из Себе?
Наука каже да Стваралац уноси кисеоник, а износи угљендиоксид. Тачно! Али, шта је кисеоник? Кисеоник је акција, а угљендиоксид реакција, последица акције. Када удишемо кисеоник, ми уствари удишемо акцију, а не само име за њу, која се зове кисеоник. Свака акција је у својој суштини намера, а намера је израз воље; воља је интелигенција.
Ми удишемо интелигенцију, и издишемо њене производе. Дисање није бизаран, механички чин. Дисање је уношење интелигенције у своје биће из Бића које се зове Космичка Интелигенција. Колико ће сваки човек унети интелигенције у себе из простора Бесконачне Интелигенције, зависи од њега самог и његових родитеља.
Једини непријатељ дисања је страх. Страх је колапс ритма. У страху нема хармоније удаха и издаха и Ствараоца. Многи људи на планети живе дишући површно, горњим делом плућних крила, које се стручно зове клавикуларно дисање. Мало је биље интеркостално дисање или међуребарно дисање. По пуноћи дисања можемо измерити интезитет страха у човеку. Дубље дисање, мањи страх и обрнуто, плиће дисање, већи страх.
Једино исправно дисање је потпуно, абдоминално дисање. Чуанг Це је чак говорио да прави, аутентични човек дише из петних жила. Свако за себе може да препозна колико, свакодневно уноси космичке интелигенције у своје биће. Древна наука Јога, подучава да потпуно дисање кроз нос, до дна стомака, да не кажемо до пета, обезбеђује унос енергије и интелигенције у потребним дозама за здрав живот. Технику за потпуно и свесно дисање назвали су пранајама. Можда Тесла није ни чуо за пранајаму, али очигледно да је практиковао.
Дисање кроз уста није исправно дисање. То је реанимација. Уношење хране кроз уста, вегетеријанске или животињске, мање је важно. Спавање је реанимација. Када нам свакодневно понестане енергије, ми се током ноћи конектујемо на извор космичке енергије и напунимо резервоаре новим залихама. Али и у сну морамо будно мотрити да ли удишемо енергију кроз уста или нос. Нос је орган дисања, односно уноса интелигенције у своје тело. Треба послушати Теслу. Тесла је отелотворење Космичке Интелигенције.
www.psihologijastvaralastva.wordpress.com