ЗЕБЊА

Недоумица и зебња

 

Недоумица је ментално оклевање, а оклевање је застој у деловању. Увек су повезани. Кад год видимо оклевање у реализацији неког циља, то значи да у уму такође постоји субтилно оклевање. Међутим, опрезност није оклевање иако личе. Опрезност је активно праћење догађаја око себе и доживљаја у себи, како не би дошло до губитка контроле у реализацији циљева.

Недоумица, и с њом повезано оклевање су последица емоционалне блокаде. Обично се емоције људи виде у понашању, на телу и очима. То су грубе форме осећања. Недоумица је показатељ субтилне емисије страха који се очитује на менталном нивоу.  Емоција је такође мисао. Нису све емоције истог интезитета. Као што су сва агрегатна стања воде обједињена појмом вода, тако су сва негативна емоционална стања обједињена појмом страх.

Недоумица је последица инфекције субтилном формом страха која инфицира процесе мишљења, иако се не види на телу. Емоционални одраз недоумице назива се зебња. На физичком нивоу зебња је фини процес смрзавања тела. За неког ко је непримерено изложен хладноћи кажемо да зебе. На емоционалном нивоу зебња је такође процес смрзавања, али не тела већ мисаоног механизма.

Зебња је дакле субтилна форма страха. Настаје из трења две супротстављене мисли, мисли привлачења и одбијања истог објекта. Свака мисао је абстрактна акција, односно један корак у реализацији бића. Мисао привлачења је праћена позитивном емоцијом, а мисао одбијања негативном. Привлачење је процес љубави, а одбијање процес страха.

Зебња настаје из конфликта љубави и страха. Када у исто време желимо остварење неког циља и страхујемо да га нећемо остварити, рађа се зебња. Негативне емоције нису дисфункционалне појаве као што се мисли. Оне су коректори мишљења и понашања. Треба променити неку мисао, неку предрасуду или заблуду, неки ментални став како би дошло до остварења циљева.

Недоумица и оклевање су последице зебње, а зебња је последица трења две супротстављене мисли, мисли жеље за циљем и истовременог страха од њега. Недоумице могу трајати цељог живота и водити човека у хронично незадовољство. Због тога не треба дуго бити у њима. Решење је у оној изреци, пољуби или остави. Одмах!

www.psihologijastvaralastva.wordpress.com