Стваралаштво је срж људског бића. Као што тело не може да живи без дисања, тако душа – метафизичко тело, не може да живи без стварања. Стварање је смисао. У речи смисао видљив је и садржан процес стварања. Префикс С говори да је мисао извор, ток и производ стварања.
Постоје безбројне мисли у простору Свемира. Мисао која ствара, односно која саму себе материјалузује зове се визија. Визија је још нематеријализована мисао. Материјализована мисао се зове стварност.
Како се трансформише визија у стварност није лако објаснити. Чак и ствараоци не могу објаснити процес стварања иако су његови актери! Да би приближно пренели другим људима слику свога стварања, они се позивају на надахнуће. Без надахнућа нема стварања. Заиста, надахнуће може указати на суштину стварања. Дах је део надахнућа. У даху је енергија стварања.
Дах је очигледно нераскидиво повезан са телом, али истовремено, неочигледно повезан и са душом. Када се раскине веза даха и тела, раскида се такође и веза душе и тела. Ова чињеница најбоље доказује да је дах медијум који спаја тело и душу. Дах у себи садржи и материјалну и нематеријалну енергију.
Дах је енергија. Надахнуће је нагомилавање енергије у процесу стварања. Одакле долази надахнуће? Тачно је да са дахом у наше тело улази ваздух, али не само ваздух него и информације, а информација је исто што и мисао. Због тога можемо рећи да надахнуће долази из простора планете али и простора свемира. Надахнуће је нагомилавање информација у процесу стварања, које за последицу има ширење стварања. Надахнуће и ширење су критеријуми креативности.
Нема надахнућа без призивања и повезивања са извором. Чекати да надахнуће само дође значи живети апатично. Живот без надахнућа је доказ изневерене природе свога бића. Природа бића је стварање. Када у библији Јован и други апостоли цитирају Исуса и кажу да пре и на почетку прво беше мисао, они говоре да је мисао почетак процеса стварања. Свака мисао је слика стварања, чак и она која ствара разарање, јер и разарање је чин стварања.
Где је извор стварања и надахнућа? У срцу Свемира? Где је извор Свемира? Свемир је сфера, лопта. Где је центар лопте? Свака тачка лопте је њен центар. Исто тако, свака тачка Свемира је њен центар. Тако произилази, свака душа као елементарна јединица душе Свемира је њен извор. Као биће воде. Вода је једна, а њени су извори бројни, овде на Планети, али исто тако негде у Свемиру.