НОЦЕБО – ПСИХОЛОГИЈА СТВАРАЛАШТВА

Плацебо и ноцебо

Скоро да нема човека који није чуо за појам и реч плацебо. Настала је од латинске речи placere, што значи чинити нешто по својој вољи. У медицини означава псеудо лек који ствара привид излечења, јер ефекат излечења је краткотрајан. Због тога га стручњаци не сматрају важним за медицинску праксу.

Плацебо ефекат је уствари форма вере. Као и сваки психички процес, вера има интезитет и континуитет. Људи који покрену у себи плацебо ефекат, најчешће подстакнути сугестијом неког ауторитета, имају слаб интезитет вере у прихваћени начин исцељења и због тога је кратак домет њеног дејства.

Вера је најмоћнији ментални процес. Као што тело не може да живи без ваздуха, тако ни личност не може да живи без вере. Вера је пројектована будућност на екрану садашњости, односно будући догађаји већ живе у садашњости у форми вере. Немачки философ Артур Шопенхауер, у својој књизи, Свет као воља и представа, у уводу каже, ко истински разуме наслов те књиге, не мора даље да је чита. Дакле, живот је избор воље како он изгледа и представа сопствене визије. Тај принцип важи како за Творца, тако и за свако људско биће понаособ.

Воља и вера су инструменти обликовања представе или слике свачијег живота. Сваки човек је верујуће биће. Једино се разликују по изабраној представи у коју верују. Интезитет вере може бити исти и код атеиста и код теиста. Међутим, вера је стваралачки процес у свим материјалним и нематеријалним областима стваралаштва.

Снага вере је пресудна у плацебо ефекту. Међутим, јако мало се прича о ноцебо ефекту, иако је он много више распрострањен у животима људи. Када људи верују у нежељене исходе и догађаје да ће се остварити, они се подчињавају ноцебу. Он се активира кроз мeнталне представе сиромаштва или немања, мизерије, болести, немоћи, незнања и зависности….

Ноцебо се највише испољава у области болести и здравља. Планетарна парадигма болести је да она настаје мимо воље и одговорности човека. Да ли ће болести бити или не, да ли ће трајати или неће, и хоће ли човек од ње умрети, опет зависи од механизма вере. Ноцебо је удружена снага вере ауторитета и субјекта, као и код плацеба. Међутим, снага ноцеба је јача, јер је вера у негативан исход апсолутна.

Ноцебо је такође разоран за развој људских способности. Када учитељи и стручњаци сугеришу да се нема и не може, њихова вера се удружи са вером лаика и тако појачана фиксира стање немоћи и оскудице.

Објективна истина не постоји. Објективна истина је, уствари, колективна снага вере. Истина је оно у шта верује колектив, или колетивна воља и представа. Нема објекта без субјекта, па самим тим ни објективне истине без сагласности међу члановима колектива. Ноцебо ефекат је последица прихваћених стандарда у систему вредности колективне свести.

Ако не верујемо у ходање по води, левитацију у ваздуху и безсмртност, наша вера је ограниченог даха која ствара ограничене животе. Све је у вери.