Када гледате филмове, скоро у сваком филму незаобилазна тема је љубав између мушкарца и жене. Кад слушате музику, у свакој песми је опевана мушко женска љубав. Скоро да нема романа у књижевности у коме се не описује љубав. Љубав је неизоставна у животу као ваздух.
Међутим, иако је ваздух пресудан за живот, о њему скоро да се и не говори. А, љубав је свеприсутна у свакодневној комуникацији. Чим се о њој толико прича то је знак да је већини људи прилично нејасна ако не и недокучива.
У свакодневној комуникацији и културном стваралаштву, уствари мање се прича о љубави, а више о конфликту у љубави. Дакле, само изгледа да се пева и приповеда о њој. Плаче се и јадикује о измицању љубави из поља среће. Чак се величају ствараоци који су оплакали сукобе око љубави, а да нису разрешили мистерију љубави.
У љубави већина људи су као вечити понављачи ђаци у школи, не померају се из позиције свог незнања. Иако је љубав прирођена човеку као и дисање, некако се десила генетска деформација која је постала норма егзистенције.
Што се тиче љубави, човечанство функционише кроз реанимацију. Космичка интелигенција са напором одржава живот на овој планети, захваљујући мерама реанимације љубави у људима, али докле?
Човечанство не болује од недостатка љубави него, примарно од незнања. Први постулат знања о њој је љубав према себи. Човек не може волети, ако не воли себе. Узалуд све школе, стратегије и технике љубави, ако човек не воли себе. Тако просто за чути, а тако тешко за применити!
Зашто већина људи не воли себе? Нико ко живи у мизерији љубави не поставља ово фундаментално питање. Вероватно да разлога одбојности према себи има скоро колико и животних прича појединаца. Уместо контемплације и стицања увида, људи губе време присиљавајући друге да их воле.
Конфликт љубави је присиљавање других на вољење. То је генетска деформација љубави. Тумор на субстанци љубави можемо одстранити једино хируршким ножем који је сачињен од љубави према себи. Само кад волимо себе можемо волети друге и бити вољени од других.
Нема теже операције у љубави од вољења себе. Ако питате друге како волети себе нећете добити задовољавајуће решење. То је као да питате друге како да дишете. Други нам могу дати само привремену реанимацију.