Као што важи правило да око само себе не види, исто тако важи да ум сам себе не види. Људи једни другима служе као огледала у којима се огледају, да би себе видели на објективан начин. Огледајући се миленијумима, једни у другим, човечанство је упознало природу свога ума.

Ум постоји у слојевима. Иако се показује у различитим агрегатним стањима, његова природа је увек иста. Као што се вода манифестује у различитим агрегатним стањима, од молекула водоника и кисеоника, преко паре и течног стања до леда, тако и ум има своје слојеве који се структуирају по степену своје материјализације.

Уосталом за ум важе исти степени материјализације као за целокупну испољену материју. На најгрубљем нивоу материја има форму минерала и руда, а затим се изражава као вода, затим у форми ваздуха до најсубтилнијег израза природе – простора, који све то обухвата.

Први слој ума је физички ум. У себи садржи све комуникације, речи и поступке у интеракцији са другим умовима и објектима света.

Други слој ума је емоционални ум. То су субтилне интеракције ума које се не могу детектовати чулима док се не претворе у речи и дела.

Трећи слој ума је мотивациони ум. Састављен је од жеља, намера и одлука.

Четврти слој ума је мисаони ум. Састављен је од мисли и комбинација мисли који се зову ставови или менталне позиције.

Као што простор повезује све објекте у свемиру, тако постоји и простор који одржава све слојеве ума. Простор ума се зове свест. Свест је златна нит која повезује све делове човека као бића. Свест није производ ума. Свест је орган душе. Перцепција душе се зове увид. Када нема свих вести у простору ума, нема ни увида.

Свесно биће је човек који влада свим информацијама у пољу ума и пољу душе.