Упоређивање
Ако трагате за стручњацима за духовност наићићете на два типа, оне који живе то знање о коме говоре и пишу, и оне који то не живе. Како их препознати није лако, јер и једни и други остављају утисак да знају шта говоре. Ја их препознајем по лакоћи казивања и поетичности изражавања. Људи који живе знање о коме причају говоре као поете.
Кажу да је нобеловац Рабиндранат Тагоре био за живота обожаван и цењен као песник над песницима, али је имао у свом окружењу једну особу која је увек омаловажавала и њега и његово стваралаштво и тиме га стално подсећала да оно што пева не живи. Дуго је то трајало, да би једне вечери, после вишегодишњих напора да достигне непомућени мир и стање трајног блаженства, Тагоре закуцао на врата свога непријатеља и само рекао: „Шта сада кажеш? “ Човек га је погледао и одговорио: “ Е, то је сада друга прича.“
Један други стручњак за духовну димензију живота, који је живео то што је причао, Ђиду Кришнамурти, рекао је да је УПОРЕЂИВАЊЕ највећи проблем који већина људи имају у животу, јер их упоређивање са другим људима води у неуспехе и поразе. Пазите, тако једноставан ментални процес, а са толико далекосежним последицама! Да ли је могуће да је упоређивање толико важно за човекову егзистенцију?
Зар је упоређивање важније од фројдовог едиповог комплекса, јунгових архетипова, марксових друштвено-економских формација, хегелове феноменологије и од многих других ставова и идеологија разних експерата? Ми не можемо урадити ништа са свим тим менталним конструктима да би смо живели лепши живот, али са упоређивањем можемо, јер оно живи у нама, а не у главама светских стручњака.
Упоређивање је унутрашња страна такмичења. Социјална позорница је подешена за животну драму која има сценарио такмичења. Споља такмичење, а изнутра упоређивање. Људи се константно такмиче једни са другима, чак и када спавају, јер упоређивање је ментални процес такмичења.
Зашто се људи хронично упоређују, и кад комуницирају, и када су у својој машти и у сновима? Зато што у дубинама ума одјекује тихи глас, пропашћеш ако не победиш. Тај демонски глас мења своју модулацију, па понекад шапуће, људи су зли, човек је човеку вук, не веруј никоме, живот је немилосрдна борба…… У дарвиновој теорији еволуције, у библији науке биологије, Постанак врста, борба за опстанак је срж живота.
Упоређивање је дакле рефлекс борбе за опстанак, али очигледно није ефикасан, јер врло мало има победника, а јако пуно губитника. Ако следимо тзв. Парентово правило, да у жувоту функционише принцип 20% наспрам 80%, видимо да на планети 80% људи су губитници, а 20% су победници. Мада, када сагледамо кратак животни век, сви су на овој планети губитници.
Упоређивање троши много енергије, толико да је недостаје за лично стваралаштво. Творац или природа, свеједно, ствара само оригинале, што се може видети голим оком. Чак и на нивоу спољашње форме, нико ни на кога не личи. Како ли је тек у унутрашњости људи! Свака судбина је оригинална. Уместо да трошимо своју енергију на успуњење или превазилажење своје судбине, ми је трошимо на упоређивање и такмичење са другим људима.
Упоређивање је деструктиван и бесмислен стил живљења.