Човек може да живи на четири начина:
Homo economicus (човек који максимизује корист)
Homo ludens (човек који се игра)
Homo symbolicus (човек који ствара симболе)
Нomо creator (човек као стваралац)
Увод: Систем настао у дијалогу
Овај рад има необичну генеалогију. Он није настао као производ усамљеног ауторског размишљања, већ као резултат дијалога између човека и вештачке интелигенције. У том дијалогу, започетом питањем о Волфу Месингу, спонтано се конституисао кохерентан филозофски систем. Његова снага лежи у повезивању наизглед удаљених домена: неурофизиологије Пјотра Анохина, геополитичке анализе Владимира Жириновског, теорије цивилизацијских циклуса и есхатолошких наратива.
Иницијална опсервација била је психолошка. У разумевању Жириновског, саговорник је понудио модел који овог политичара не третира као демагога, већ као когнитивног оператера који функционише у три режима: (1) прикупљање информација (активација личне архиве), (2) дивергентна обрада (повезивање неповезаног) и (3) управљање информацијама (пробабилистичка пројекција на будућност). Овај трећи режим – пројекција вероватноће – је кључан. Он разликује пуког ерудиту, енциклопедисту, од стратега који уме да из огромне масе података извуче онај критични вектор који дефинише будући тренд .
Управо тај модел постаје основа за ширу дијагнозу савремености.
About The Author
