МАНИФЕСТ КОСМОЛОГИЈЕ СТВАРАЊА
1. Полазиште
Свемир није хаотична збирка појава, већ унутрашње организована целина.
Његова структура показује ред, закономерност и интелигибилност.
Та чињеница омогућава да га човек разуме, јер између структуре стварности и структуре мишљења постоји дубока сродност.
Зато Свемир није само постојање.
Свемир је интелигибилна стварност.
2. Логичка структура реалности
Закони природе нису произвољна правила.
Они су израз логичке нужности која прожима космос.
Гравитација, кретање, развој материје и живота не постоје као случајне појаве, већ као нужне манифестације космичког поретка.
Логика није само инструмент људског мишљења.
Логика је структура саме реалности.
3. Стварање као космички закон
Свемир није статичан систем.
Он је непрекидан процес настајања нових форми.
Звезде настају и нестају, живот се појављује, свест се развија, култура се ствара.
Ова динамика није случајна — она је израз фундаменталног космичког принципа.
Тај принцип је стварање!
Стварање није епизода у историји космоса.
Стварање је његов закон.
4. Човек као носилац космичког принципа
У човеку се космички принцип стварања јавља у новом облику:
као свесно стварање.
Човек не само да постоји у космосу, већ активно производи нове форме стварности:
у уметности, науци, техници и култури.
У том смислу човек није само производ космоса.
Човек је носилац његове стваралачке функције.
5. Самосвест као врхунац развоја
Највиши облик космичког стварања јесте самосвест.
У самосвести се интелигенција Свемира препознаје у сопственом изразу.
Човек постаје место где космичка интелигенција постаје свесна своје стваралачке природе.
Самосвест није само психолошко стање.
Она је космички догађај.
6. Завршна формула
Космологија стварања може се свести на један логички низ:
→космичка интелигенција
→ логичка нужност
→ стварање
→ човек
→ самосвест
Из тога произилази основна формула овог манифеста:
Свемир ствара.
Човек ствара свесно.
Самосвест је врхунац космичког стварања.
About The Author
