Феномен магије, како црне тако и беле, вековима заузима периферно место у академским истраживањима, углавном препуштан етнологији, антропологији и историји религије. Када се о магији говори у јавном дискурсу, као што показује примери личности који носе име „Бели маг“ у српском медијском простору, реакције су најчешће поларизоване – од безусловног прихватања до потпуног одбацивања.
Овај рад полази од става да та поларизација представља „специфичну форму страха од непознатог“, те да је прави истраживачки приступ могућ тек након превазилажења фанатизма. Циљ рада није да докаже или оповргне постојање магије у традиционалном смислу, већ да истражи могућност успостављања јединственог филозофско-научног система који би могао да објасни феномене које културе називају „магијом“, али без мистификације и са научном прецизношћу.
About The Author
