Васкрс
Незнање је тако близу знања. Дели их само предрасуда, односно, суђење унапред. Да би смо увек били у знању требамо да се држимо језика. Језик је непосредни израз космичке интелигенције. Реч ВАСКРС није често заступљена у свакодневној комуникацији. Због тога је можемо доживети као страну реч.
Васкрс! Како можемо судити о појави васкрса ако сами немамо искуство васкрса? Етимолошки и искуствено, сви знамо шта је искра. Додуше, данас градски људи, више интуитивно, а мање искуствено могу докучити појам искра. У не тако давна времена, када није било радијатора и централног грејања, људи су знали шта је искра. Данас само слуте.
Искра је рађање светлости из материје. Пазите, светлост је нематерија! Како се светлост рађа из материје? И пре шибица и упаљача људи су стварали светлост и ватру трењем две чврсте материје. Значи, од давнина светлост и ватра су настајали трењем или отпором материје и материје. Али, у трењу два материјална објекта учествује и трећи фактор, нематерија, испољена у човековој вољи.
Искра је дакле производ настао из додира материје и нематерије или духа. Искра је светлосни феномен. Васкрснути значи појавити се сав у светлости, бити видљив а ипак нематеријалан. Васкрс је евиденција континуитета живота или вечности живота који прожима материју, али постоји и без ње.
Симбол четири оцила око крста на срБском грбу има значење васкрса. Оцила су материја која иначе служе за паљење ватре , а крст је спој материје и душе човека. Сваки човек може удруживањем снаге своје воље и ватром материје стварити ватру вере у победу духа над материјом и пролазношћу.
Тако долазимо до спознаје и схватамо да је светлост интелигенција и живот. Ми сви васкрсавамо, односно поново се рађамо у светлости, уједињени или у љубави са материјом. Сви се олако навикнемо на чудо светлости као и на чудо постојања ваздуха. Мада, чуда у суштини не постоје, осим у умовима неуких људи.
Чудо васкрса и није неко чудо. На пример, искуство нам показује да вода стално „умире“, преласком у друго агрегатно стање, и увек „оживи“ у облику кише. И сви људи су доказ васкрса, јер се појављују из дубина свемира у форми светлости која оживљава материју тела.
Светлост је неуништива. Доказ је благодатни огањ који из интелигентног простора свемира својом вољом пали материју у рукама верника, у храму васкрсења.
www.psihologijastvaralastva.wordpress.com