Вера

 

Вера није само реч. Вера је ток човекове енергије од неког почетка па до краја. Да бисмо разумели веру најбоље је да се послужимо аналогијом, као што је вода. Вера је као вода. Ако загревамо воду, она је све топлија, па врелија и на крају прелази у друго агрегатно стање, у пару, која је друга природа воде. Дакле, вода има више својих лица.

И вера има више својих лица. Принципи кретања енергије вере су слични принципима кретања енергије воде, једино што су још префињенији. И вера се може загревати, односно можемо јој подизати интезитет ватре. Из искуства знамо да постоје људи са млаком вером у некој делатности или људи са колебљивом вером, час верују у нешто, а потом у сасвим нешто друго. Исто тако смо виђали људе са фанатичном вером због чега их зовемо фанатицима. Дакле, вера је спектар веровања.

Сам појам вера говори да се ради о процесу повећања интезитета енергије у одређеном смеру, према неком циљу. Вера је настала из глагола верати, односно подизати се са нижег нивоа ка вишим нивоима простора. Његош рече, ко на брду ак и мало стоји, више види но онај под брдом, само што је Његош мислио на духовни, а не на физички простор. Дакле, веровање је интелектуално пењање на више нивое духовног простора који није нека аморфна величина, него спирала процеса духовности.

Вера је пут од визије, настале у области духовности, до њене материјализације у стварности. Што човек додаје више ватре или енергије у своју визију, она поприма све очигледнију форму. Вера је, дакле инструмент преобразбе  онога што се не види, у оно што се види. Зато је Његош рекао, нека буде оно што бити не може. То је изјава јасновидца, како се твори стварност.

Геније не би био геније да није реткост. На жалост, већина људи не разумеју да је вера чаробни штапић из бајки који невидљиву реалност претвара у видљиву. Да апсурд буде већи, многи људи користе чаробни штапић вере на своју штету. Интезитетом своје вере призивају зла свих врста да их зло прогута устима свога апсурда.

Психолог Срећко Лазић