Говоре како је наш свет тродимензионалан. Ја видим да је четвородимензионалан. Сви знају за дужину, ширину и висину, а занемарују дубину. Када не би било објеката у простору, не би било ни његових димензија. Ширине и дужине меримо познатим и присутним објектима овог света. Висине меримо звездама, објектима других светова. Али, чиме меримо дубине свемира?
И дубине меримо неким објектима, само што су то објекти из света метафизике. Кад сам као дете учио да Платон тврди како идеје егзистирају у простору као жива бића, мислио сам да је то дивна фантазија која нема везе са стварношћу. Данас ми је очигледно да метафизички или духовни простор постоји препун објеката у виду идеја.
Време је пројекција дубина. Време је размак између узрока и последице. Постоји бескрајан ланац узрока и последица у коме је сваки узрок последица неког другог узрока и последица узрок некој другој последици. У Дамапади, Буда говори, ум је претеча свега. У Библији пише, на почетку беше реч, односно озвучена мисао. Живот је, дакле саткан од мисли и мисаоних деривата, жеља, осећања и дела.
У несагледивим дубинама свемира налазе се узроци свих наших дела из прошлости, сада и сутра. Из дубина живота настају сва људска изненађења, свака мистерија, болест и срећа, и појединца и заједнице. Кажу, љубав лечи све. Како заволети немоћ, болест и непријатеља? Нема љубави без разумевања. Без разумевања, свака је љубав површна, јер јој недостаје дубина разумевања.
Разумевање, тај савршени појам, знак и чин. Без њега нема живота достојног човека. Али, нема ни разумевања без прављења дистанце према уму. Људи бркају појмове ум и разум. Сама реч разум говори о одвојеним стањима бића, као што то потврђују глаголи раздвојити и разрезати. Ући у стање разумевања значи извести менталну операцију раздвајања себе од ума. Тек у том стању неумовања дешава се спознаја и истина.
Разумевање је инструмент мерења дубина живота. Понирањем у дубине сопсвеног бића можемо да предупредимо клијање, раст и цветање будућих нежељених догађаја или да убрзамо и однегујемо остварење наших жеља.
Каже се, како сејеш, тако береш. На материјалном плану то је очигледно. Међутим, на духовном плану ми сејемо мисли које израстају из толиких дубина да не можемо сагледати њихово зрење, а онда је узалудна свака интервенција. Решење је управљати процесом сејања мисли од почетка до краја. Тај процес се зове разумевање.
About The Author
