Нема дана када у разговору не употребимо исказе “Нисам се одушевио”, Ја сам одушевљен”, Он је духовит човек”. Мало ређе кажемо “Он је бездушан”, “Где ти је душа”, “Нема душу” итд. Језик је одраз људске интелигенције. Међутим, када питате шта је то душа, где се налази, да ли постоји, већина се збуне и немају прецизне одговоре. Могли би смо рећи да је аритметичка средина свих дефиниција душе да је душа “нешто”. То “нешто” макар указује на трачак слутње да постоји феномен који се може назвати душа, иако не можемо да је прецизно дефинишемо.
Сви сте чули за психологију. Да ли знате да психологија није наука која проучава психу, која је грчка именица за душу? Једног дана она ће постати наука о души, а за сада је само наука о уму. Ум и душа нису исти феномени. Додуше, имају заједничких поља, али нису исте појаве. Уосталом, психологију су створили исти они људи који сумњају у постојање неиспољене стварности којој припада душа. Ништа није боље знање ни у медицини и економији и другим наукама. Колико год се дичили знањем о здрављу, људи масовно страдају и умиру. Колико се код клели у знање о новцу, већина људи и даље грца у немаштини и сиромаштву. Нешто недостаје.
Недостаје знање о души. Другим речима, недостаје свест о неиспољеној реалности. Како препознати душу? Како је дефинисати? Можда је аналогија добар инструмент. На пример, искуство показује да више ћелија граде ткиво. Више ткива граде орган, а више органа граде тело. Душу бисмо могли посматрати као једну ћелију, али не материјалну ћелију. Душа је елементарна јединица космичког духа, који представља поље неиспољене збиље. Као што важи принцип хијерархије организације тела, тако важи и принцип хијерхије организације духа. Појединачне душе се структуирају у породице, нације, човечанство и космичко биће. Тако имамо, појединачне душе, породичне душе, националне и планетарне душе и космичку душу.
Душа и интелигенција су појмови који описују исту појаву, али не могу да представљју ту појаву. Основна одлика космичке интелигенције је стварање. Као што сам глагол стварање говори, душа претвара једно стање у друго стање, и то неиспољено стање у испољено стање. Ово није теорија. Ово је пракса, свачијим искуством осведочена. Ова одлика душе се зове свемоћ.
Друга одлика душе је њена вечност, односно неуништивост и неповредивост. Као што не можете уништити воду, тако не можете уништити ни душу.
Трећа одлика душе је бесконачност. Пошто је душа део космичке душе она је истовремено и центар и периферија Космичке интелигенције.
Ако је душа свемоћна у свом стваралаштву, зашто ствара патњу телу и личности? Не ствара душа патњу, него тело и личност игноришући присуство душе стварају патњу. Бездушан човек је отуђен од своје душе копреном мисли и осећања и није у непосредном контакту са њом.
Одушевљен човек је отворио врата своје душе и манифестује њене квалитете, љубав и радост стварања, без страха од других људи, природе и будућности, макар на кратко.
Лек за све човекове проблеме је одушевљење.
Веза између тела, личности и душе је свест. Диван је и прецизан појам свест – значи све вести у простору стварања. Можемо да имамо безброј информација о свету око себе и космосу, али ако немамо информације о души, ми смо бездушна бића у бедушном свемиру.