Сваки глас у људском говору има свој извор у искуству предака. Људско биће је субјекат постојања и стварања, али је и објекат стварања, јер га је он створио. Зато се каже, посматрач и објекат посматрања су једно те исто, као што су стваралац и објекат стварања такође један феномен.
Тешко је докучити етимологију речи живот, а поготово глас Ж. Чињеница је да заједнички глас Ж постоји у речима које имају заједничке квалитете, као што су речи живот, жеља, жртва, жива…. У својој суштини живот је кретање, јер смрт, као супротност је статирање. Постоји инерција, феномен посредног кретања, али и њега проузрокује неки живот. Зато, живот је кретање.
Свако кретање има извор и ушће. И живот има извор и ушће. Основна одлика живота је циклично кретање, кретање у ритму. Ритам је видљива појава живота, али постоји и невидљива. Фундаментална особина живота је памет или интелигенција. Интелигенција се креће у циклусима или ритмовима.
Стране речи понекад могу да онемогуће или отежају разумевање. Тако грчки појам енергија, који у суштини значи кретање, много доприноси неразумевању поенте живота. Живот и енергија су синоними. Међутим, многи људи трагају за енергијом која ће да их преобрази, надахне и покрене. То се не дешава. Када добровољно уђу у млин туђе интелигенције, послуже само као материјал за рециклажу.
Ниједан човек не би требало да занемари истину да се наши животи крећу у циклусима. То може, касније много да боли. Зато се каже, питаће те старост, где ти је била младост.
Живот је, дакле, интелигентно или глупо кретање од извора до ушћа. Ритам кретања живота свих људи, има исте фазе. Прва је семе живота и зове се душа. Друга фаза је клијање живота и зове се рађање. Трећа фаза живота је раст и зове се детињство и младост. Четврта фаза живота је цветање, и зовемо је сазревање. Пета фаза је зрење. Зрење зовемо продуктивност, стварање плодова људског рада.
Шеста фаза живота је старење. Старост није регресија или пропадање. Старост је фаза живота у којој стварамо семе за ново рађање. Често се дешава да људи немају довољно материјала за стварање семена за нови, будући живот. Тада се каже, питаће се старост, где ти је била младост.
Седма, последња фаза живота се зове умирање. Смрт није нестајање, како се већини чини. Смрт је полагање семена за нови живот. Смрт није крај, него нови почетак. Јер, живот је интелигентно, непрекидно кретање, кретање у циклусима.
Екарт Тол рече, ако умреш, пре него што умреш, када умреш, нећеш умрети.