ЗАВИСТ

Завист може бити и активна и пасивна. Када се људи радују туђој несрећи, губитку и поразу, они активно емитују завист. Међутим, ако се не радују нечијим успесима и срећи, такође су завидни, јер изостанак радости за туђу срећу је завист.

Није све у речима. Многи људи не заклапају уста по васцели дан, као да ће тиме донети бољитак себи и другима. Од много речи нема вајде. Али, није све ни у мислима. Колико год мислили, точак судбине се немилосрдно котрља у предвидљивом смеру.

Немачки теолог, Екхарт је упозоравао, још у средњем веку, људима ће бити суђено, не по ономе што говоре, и не чак по ономе што мисле, него по ономе што јесу, у најдубљем скровишту свога бића. Дакле, чак и кад не мислимо, и не говоримо, емитујемо своје биће на свет око себе.

У крајњој инстанци, човек увек емитује или љубав или агресију. Чак, и када не емитује љубав, и не емитује никакву намерну агресију, он уствари зрачи злом, јер изостанак љубави је већ зло. Завист, активна или пасивна, ипак је емисија агресивности. Ако се не радујемо нечијем успеху, напретку, срећи, ми смо у греху. Немачки песник, Рајнер Марија Рилке, пева, ако неко сада у свету плаче, због мене плаче. То је његов допринос сензибилности за личну одговорност у колективној свести планете.

У животу, као и у геометрији постоји пројекција. Када себе преносимо, својим вредносним ставовима, у приватност других људи, ми смо у пројекцији. Другим речима, ништа не изгледа онако како изгледа. Ми другима приписујемо своја стања, расположења и намере. Када завидимо, ми се пројектујемо. Радовање несрећи других људи је потврда личне несреће. Изостанак радовања успесима других људи је такође признање сопстених пораза. Зашто?

Каже Ђиду Кришнамурти, или је све свето, или није. То значи, или свему приступамо посвећено, односно са максималном пажњом, или не. Посвећеност је друго име за љубав, јер љубав је у својој суштини пажња. Изостанак пажње или посвећености је изостанак љубави. Где нема љубави, ту царује агресивност и зло. Ми смо, свако за себе господари извора љубави. Ако нисмо посвећени објектима реалности, то само значи да нисмо посвећени ни себи.

Као што нема светлости тамо где тама влада, где нема љубави, зло влада, јер зло је сенка љубави.