Две ствари испуњавају ум
са све већим и стално новим
дивљењем и поштовањем,
што се чешће и упорније њиме бави
размишљање:
звездано небо изнад мене и
морални закон у мени.
Кант
Постоје разне истине, појединачне, групне, колективне и планетарне. И све имају нешто заједничко. Уопштено, постоје субјективне и објективне истине. У хијерархији појма истина, постоји најопштија истина – живот је интелигенција. Из ње произилазе све друге дефиниције истине.
Етимолошки, србска реч ИСТИНА значи једнакост два објекта (објекат у најопштијем смислу појма). То значи да је једнакост присутна чак и када се форма објекта промени. То значи да су субјекат и објекат једнаки, ИСТИ, иако се наизглед чини да нису. Чак је и предикат, радња субјекта на објекту, део тог истог процеса што се формира у спознају која се зове истина. Дакле, истина је једна суштина три форме – субјекта, предиката и објекта.
Лаж је одсуство истине, неистина. Етимолошки, реч ЛАЖ у србском језику значи фиксирано стање, чекање, од речи лога, утврђено место чекања, логор=стајање, стационирање, ловац=онај који чека… А истина је ток, процес јер ако хоћемо да будемо у истини, морамо да течемо, радимо, стварамо… Πάντα Ρέι – све тече (Хераклит).
Истина је саобразност субјекта, процеса стварања (предиката) и твари (материје, објекта). Неистина је неусаглашеност и различитост субјекта од објекта, кроз процес стварања. То уствари значи, да субјекат уме да ствара привид себе, лаж у комуникацији са другим субјектима…
About The Author
