
Људски ум није транспарентан медијум, већ структура која се налази између субјекта и објекта перцепције:
СУБЈЕКАТ → УМ → ОБЈЕКАТ
Ум је дефинисан као интегратор три извора информација:
1. Перцепција – сензорни подаци из физичке средине.
2. Меморија – акумулирана прошлост, искуства.
3. Креативна обрада – нове комбинације и интерпретације.
Проблем настаје јер сваки од ових слојева уноси изобличење. Као што паралакса у физици означава промену положаја објекта услед промене угла посматрања, тако когнитивна паралакса означава структурно искривљење перцепције реалности проузроковано самом архитектуром ума. Ми не видимо ствари какве јесу, већ какве нам их ум, са својим ограничењима и историјом, презентује.