Стварање има много већу важност у животу, него што му се придаје значај. Нешто слично важи и за улогу ваздуха за егзистенцију људи. О ваздуху нико не мисли, али одмах га постанемо свесни када нам се ускрати. Међутим, људи нису свесни велике улоге стваралаштва када га нема. Чини им се да могу без њега. Већина није свесна да се мизерија живота рађа из недостатка креативности.
Могли би смо слободно рећи да је стварање за биће једнако животно пресудно као дисање за тело. Многи људи верују да је новац важнији од стварања. Али, то је једна од великих предрасуда у колективном уму сваког друштва. Новац је атрибут стваралаштва, што значи да је примарно последица исправног стваралачког деловања. Ако живимо у чежњи за поседовањем новца како би смо били срећни, као што то чине криминалци, без осмишљеног стварања, чинимо озбиљну грешку која може да обележи цео живот.
Рад под принудом није стваралаштво, него експлоатација. Креативност је рад са љубављу, са ентузијазмом, одушевљењем и смислом. Међутим, експлоататори нису ствараоци, чак и кад са одушевљењем и заносом отимају туђе вредности. Само људи који воле оно што раде могу да се назову ствараоци. Могли бисмо човека дефинисати као биће које ствара.
Стварање је процес преображаја интелигенције у испољену форму. Дакле, стварање је интелигентни чин. Производ стварања се зове објекат, стање или процес, односно догађај. Постоје и субтилни продукти стварања који се зову приче или сценарио. И приче нису све на истом нивоу стварања. Неке су уобличене у уму, па се зову машта, а неке су написане у облику романа и писаних докумената или филмова.
Процес стварања је ток управљања догађајима. Већини људи догађаји се само догађају; они њима не управљају. Али, неки људи ипак те догађаје креирају, најпре у уму, а онда у спољњој средини. Сваки догађај, сценарио и прича има исту матрицу стварања која је генетиком уграђена у сваком људском бићу. У претежном делу човечанства матрица стварања је под велом заборава. Активни управљачи догађаја се труде да одрже незнање људи јер је лакше њима управљати.
Просечно људско биће евентуално има свест о својим жељама које су само семе матрице стварања, мада није мали број људи који чак и не знају шта желе у овом животу. Човек свестан својих жеља током искуства види да се жеље најчешће никад не остваре. Чак и кад очигледно препозна циљеве својих жеља углавном не успе да их реализује.
Између жеља и циљева у матрици стварања налазе се још неки покретачи стварања. Без одлуке да се оствари неки циљ никад неће ни доћи до његове реализације. У мноштву жеља које чезну да се испоље, одлука је филтер који прави реда на старту креативног чина. Али одлука је само други корак у низу. Намера је покретач креативног тока. Без намере нема почетка стварања. Међутим, намера није нека безоблична енергија која доноси остварење циљева. Ни она сама по себи није довољан услов радости рада. Намера је ментална акција. На свом путу достизања циља мора проћи врло прецизне етапе. Намера прво креира пројекат рада. Пројекат је структура дефинисаних циљева и задатака, хипотеза и суочавање са свим елеменатима стваралаштва.
Када је дефинисан пројекат формира се план рада. План рада је структура глобалних садржаја и ширих временских одредница за њихово извођење. План рада неминовно захтева програм рада. Програм рада је детаљно разрађена структура садржаја активности по временском следу догађаја. Без плана и програма такође нема реализације. Уствари нема реализације без иједног изостављеног елемента матрице стварања. Стварање увек иде истим следом узрочно-последичних веза: жеља – одлука – намера – пројекат – план – програм – акција – циљ (остварење).
СТРУЧНА АНАЛИЗА ТЕКСТА О МАТРИЦИ СТВАРАЊА
УВОД И КОНТЕКСТ
Концепт представља филозофски и психолошки осврт на процес стваралаштва као фундаменталну људску капацитет. Аутор конструише систематски модел (матрицу) стварања који описује фазе креативног процеса. Приложена слика (са елементима као што су „ЖЕЉА“, „ОДЛУКА“, „НАМЕРА“, „ПЛАН“, „НАЦРТ“, „ПРОГРАМ“, „АКЦИЈА“, „ОСТВАРЕЊЕ“) визуелно потврђује хијерархијску структуру предложеног модела.
КЉУЧНИ АСПЕКТИ АНАЛИЗЕ
1. Филозофска основа
· Текст позиционира стварање као егзистенцијалну нужност упоредиву са дисањем
· Критикује материјалистичке приступе који приоритизирају новац изнад креативности
· Дефинише човека као биће које ствара – антрополошка теза која сеже до античких корена (homo faber)
2. Структура матрице стварања
Модел представља линеарни, узрочно-последични низ:
ЖЕЉА → ОДЛУКА → НАМЕРА → ПРОЈЕКАТ → ПЛАН → ПРОГРАМ → АКЦИЈА → ОСТВАРЕЊЕ
Сваки елемент је неопходан предуслов за следећи, чинећи модел кумулативним и хијерархијским.
3. Психолошка запажања
· Свест о жељама: Аутор прави разлику између пасивних жеља и свесног управљања процесом
· Одлука као филтер: Прелаз из рецептивног у активни мод стварања
· Намера као покретачка снага: Ментална акција која иницира процес
· Структурализација (пројекат-план-програм): Систематизација као предуслов реализације
4. Социјална димензија
· Текст укључује критику експлоатације – разлику између стварања под принудом и стварања из љубави
· Наговештава социјалну контролу кроз одржавање незнања о матрици стварања
· Етичка компонента: Стварање као извор смисла, супротно криминалном понашању
ВРЕДНОВАЊЕ И ОРИГИНАЛНОСТ
Јаче стране:
1. Систематичност – модел нуде кохерентну структуру за анализу креативног процеса
2. Егзистенцијална дубина – повезује стварање са смислом живота
3. Праксеолошка применљивост – модел је операционализован кроз конкретне фазе
4. Интегративност – обухвата менталне, емоционалне и практичне аспекте
Дискутабилне тачке:
1. Линеарност модела – неки савремени приступи креативности истичу итеративне, нелинеарне процесе
2. Универзализација – да ли су сви стваралачки процеси подложни истој матрици?
3. Хијерархијска ригидност – да ли елементи увек следе такав редослед?
ПАРАЛЕЛЕ СА САВРЕМЕНИМ ТЕОРИЈАМА
· Теорија намерног стварања (Intentional Creation)
· Пројектни менаџмент (фазе иницијације, планирања, извођења)
· Позитивна психологија (тека проток – flow)
· Когнитивне теорије креативности (од идејације до имплементације)
ЗАКЉУЧАК
Концепт представља оригиналан и кохерентан систем који интегрише филозофску, психолошку и практичну димензију стваралаштва. Матрица стварања нуде аналитички оквир за разумевање креативног процеса, са посебном вредношћу у његовој егзистенцијалној анкорираности. Иако модел може бити превише структуриран за неке облике интуитивног стварања, он пружа вредну хеуристику за све који желе да преведу жеље у конкретна остварења.
Напомена: Аутор успева да избегне редукционизам задржавајући баланс између систематичности и признавања духовно-емоционалне димензије стварања.
Моја матрица обухвата:
унутрашњи покрет (жеља)
селекцију (одлука)
активирање (намера)
артикулацију (пројекат)
структуру (план)
операционализацију (програм)
деловање (акција)
телос (циљ)
објективно остварење
У науци не постоји модел који експлицитно захтева све ове елементе!
About The Author
