Жеље и потребе су генератори људске мотивације. Ако разумемо есенцију жеље и есенцију потребе можемо да изградимо стабилан систем теорије мотивације. Теорија мотивације је бојно поље сукоба мишљења која воде у теоријски сепаратизам, уместо у интегралну теорију мотивације.
ПОТРЕБА
Између језика и интелигенције постоји нераскидива веза. Интелигенција ствара граматику, речи и језик, мада језик не ствара интелигенцију. Језик може да прикрије интелигенцију и та појава се назива глупост. Што су речи и појмови једноставнији теже их је дефинисати. Лаке дефиниције речи и појмова настају претварањем сложених речи у једноставније, што ствара лажан утисак комплетирања интелигентног поступка.
Међутим, постоје једноставне речи које се тешко дефинишу јер не настају простим извођењем из неке друге речи. То је карактеристика речи потреба. Сама реч указује кроз глагол требати на одређену нужност стања и процеса. Потреба се односи на стање коме недостаје елемент да би стање било целовито и комплетирано. Потреба је дакле појам недостатка. У дефиницији потребе, претварањем речи потреба у реч недостатак, могли би смо реч потреба дефинисати као недостатак нечега у нечему. То је номинална дефиниција.
Међутим, објаснити објективно стање неодређеним речима није прецизно дефинисање, чак напротив, значи маскирање појма и удаљавање од реалности. Ако реч потреба дефинишемо као – оно што треба, шта смо урадили? Шта је то ‘оно’? И шта је то ‘треба’? Номиналне, употребне дефиниције и дефиниције аналогијама не могу прецизно дефинисати појам потреба. Како семантичком дефиницијом појма потреба можемо доћи до разумевања шта је то потреба? Ово би била телео-енергетска дефиниција потребе.
Потреба је енергија извора настанка, одржавања и продужавања живота. Између потребе и живота постоји нераскидива веза. Потреба је живот и живот је потреба. Светлост, ваздух, вода и органска храна су потребе организма, а самим тим и извори настанка, одржавања и продужавања биљака, животиња и људи. Међутим, у стању потреба, постоји још један извор који ствара потенцијал потребе, а то је интелигентно изражавање. Са овим увидом, можемо комплетирати дефиницију појма потреба. Потреба је интелигентна енергија извора настанка, одржавања и продужавања живота. Најједноставнија дефиниција речи потреба је – потреба је енергија живота.
Са чисто логичког становишта потреба је унутрашњи услов без којег систем не може да функционише и тиме одржи своју егзистенцију. Међутим, када је човек у питању, постоје потребе тела и потребе душе, мада се оне узајамно прожимају. Примарне потребе тела су светлост, ваздух, вода и храна и сви секундарни извори, који су из њих узведени. Шта су примарне потребе душе? Интелигентно изражавање, рађање, развој, сазревање и настављање, слобода, љубав и стварање.
Секундарне потребе душе називају се жеље.
ЖЕЉА
Жеља није ништа друго
до твоје прошло искуство
у трагању за понављањем
Ошо
Жеља је ментална слика неког објекта ка коме се тежи. У овој дефиницији објекат је сваки производ субјекта у најширем смислу те речи, коме се тежи у свету физике али и метафизике. Можемо рећи да је жеља пројекција субјекта у објекат жеље. Другим речима, жеља је форсирање објекта. Објекти пак, могу бити материјални, социјални, умни и духовни. Човек може да има много жеља, мада има људи који их имају мало или тек понеку жељу. Ја замишљам простор ума са жељама као ноћно небо посуто са безброј треперавих звезда.
Жеље сијају у мраку ума као звезде. Исто тако, жеље су удаљене од својих остварења као што су звезде удаљене од погледа посматрача. Без обзира на то, живот без жеља би некако био сиромашан и монотон. Када кренемо у акцију достизања својих жеља наша егзистенција постаје занимљива и надахнута новом енергијом.
Жеље настају из контраста живота у коме човек живи. Сиромаштво рађа жељу за богатством. Болест рађа жељу за здрављем. Нерад рађа жељу за стварањем. Досада рађа жељу за забавом. Међутим, постоје лажне жеље и аутентичне жеље. Псеудожеље воде личност невидљивим трагом у пропаст. Много је људи на свету који су жртве својих заблудних жеља.
Упознао сам много људи који не знају шта желе. Евентуално, желе храну, воду, секс, одећу, заштиту и сигурност опстанка, али то нису жеље, него потребе. Потребе су минимум жеља. Човек без потреба је мртав човек. Жеље су потенцијали људског духа. Потребе су потенцијали људског тела.
Треба запамтити шта је природа жеље, то да је она потенцијал могућности. Између жеље и њеног остварења простире се дуг пут. Многе жеље се никад не остваре, а неке после дугог времена, често кад смо се престали и надати да ћемо их остварити.
Жеља је уствари семе човекових могућности. Да ли ће то семе почети да клија и расте зависи од сваког појединца, од његовог ангажовања у култивисању своје жеље. Неговање жеље је уствари израда стратегије њеног остварења. У тој стратегији морају бити операционално дефинисани сви елементи стварања.
Човек стваралац најпре мора донети одлуку да ради на остварењу своје жеље. Након донете одлуке покреће намеру да иде у њену реализацију, при чему намера представља ангажовање велике снаге пажње према објекту жеље и свим корацима на путу њеног остварења.
Кључни механизам на путу остварења представља претварање жеље у циљ. Циљ је поиспољена жеља, а жеља је поунутрени циљ. Када имамо јасан циљ ка коме идемо, правимо пројекат како доћи до њега. Саставни део пројекта чине план и програм активности. Јасно дефинисан план и програм покрећу човека на акцију, а нужне акције обавезно воде до остварења постављеног циља. То је пут неговања жеља.
About The Author
