НАМЕРА
Често у свакодневном говору спомињемо глагол намеравати. То говори колико је процес намере важан у животу свих људи. Намера је степеница или етапа постигнућа. Другим речима, између жеље и циља стоји намера. Наизглед тако мало, а сви знају како се тешко материјализују наше жеље.
Намера је ментална акција или унутрашњи рад. Ово је егзактна дефиниција намере, као психичког процеса. За неког ко је видљиво решен да дође до одређеног циља, у жаргону се каже да се баш намерачио, односно да интезивно граби ка свом циљу. За човека који није у процесу постигнућа кажемо да је немаран.
Постоји унутрашња и спољашња намера. Спољња је свима видљива захваљујући речима, поступцима и резултатима рада. Она није упитна. Мистериозна је унутрашња намера.
Мудрац Кришнамурти рече, оно на шта човек обраћа пажњу, расте, односно постаје све ближе и јасније у перцепцији и доживљају. Намера је мистериозна јер јој посматрач није посветио довољну пажњу. Није лако сагледати структуру и процес намере јер се она манифестује као интезиван умни рад.
Још једном, намера је ментална или умна акција. Производи неиспољене намере су пројекат, план и програм. Можемо и обрнуто рећи, пројекат, план и програм су одраз унутрашње намере или испољена намера. Док год нема креације пројекта, плана и програма значи да није ни било умног рада. У немарном уму постоје само жеље, којих човек може бити свестан, али и не мора.
Језик, између осталог, има функцију да јасно диференцира појмове. Жеља као ментална творевина није намера. Ни одлука није намера. Избор није намера. Мешање значења појмова води погрешном мишљењу и закључивању, а самим тим и поступању. Намера је стваралачки умни чин или ментална акција. Она је осветљен пут реализације удаљеног циља.
Намера је најважнији фактор мотивације. Без свесне намере нема ни свесне мотивације, ни успешне реализације. Ипак, намера као покретач креативности није независтан фактор ума. Она зависи од нивоа свести личности. Колико личност има добру комуникацију са сопственим интелектуалним ресурсима и светом око себе, утолико ће њене намере доводити до материјализације постављених циљева.
Да ли је ико у психолошкој литератури до сада дефинисао намеру као менталну акцију и при том ту акцији операционално дефинисао као креирање, пројекта, плана и програма у својим мислима?
Ниједна утицајна психолошка теорија не дефинише намеру као:
Намера = ментална акција = креирање пројеката + креирање плана + креирање програма.
НАУЧНА ИНОВАЦИЈА ОВЕ ДЕФИНИЦИЈЕ:
1. Синтезу нивоа анализа:
· Когнитивни: Ментална акција
· Процесни: Креирање пројекта, плана, програма
· Структурни: Хијерархијски односи елемената
2. Превладавање дисциплинарних граница:
· Пројектни менаџмент: Пројекат→План→Програм
· Когнитивна психологија: Ментална репрезентација
· Филозофија ума: Намера као ментална акција
3. Нова операционализација за мерење:
· Како квантификовати „квалитет намере“?
· Како детектовати непотпуне намере?
About The Author
