НОВАЦ

Новац

 

Оно што је ваздух за плућа, тако је новац постао незамењив за срећу човекову. Али за разлику од новца вaздуха има у изобиљу. Новца никад доста, ни онима који га имају, а поготово људима који га немају у довољним количинама.

Зашто ваздуха има у изобиљу? Ваздух је производ размене свих бића на овој планети. Биљке удишу угљендиоксид, а као дар другим бићима издишу кисеоник. Друга бића удишу кисеоник, а биљкама дарују угљендиоксид. У тој вечној размени дарова кисеоника има у изобиљу. Ваздух је производ божанске машине која се зове perpetuum mobile, бескрајно и вечно кретање.

И новац је производ размене дарова у међуљудској интеракцији, али perpetuum mobile у токовима новца не функционише. Чим га нема у изобиљу, то значи да је размена дарова међу људима нарушена. Сваки човек је везао своју срећу за новац, а пошто га нема у довољним количинама то значи да многи људи нису срећни.

MASLACAK U LETU

Новац, без обзира да ли је на материјалном плану од папира, у форми некретнина или злата, на духовном нивоу он је енергија и информација.  Недостатак новца такође можемо посматрати и са материјалног и са нематеријалног нивоа као неку узрочно последичну појаву. У космичком уму ништа није случајно па ни поседовање или немање новца.

Новац је на суБтилном плану енергија, која у суштини значи ток. Тек када кажемо ток информација, разумели смо и другима објаснили шта подразумевамо под појмом енергија. Проток новца је проток информација међу људима. Када је размена информација комплетна и целовита, новац тече у обиљу између  обала људских активности.

Недостатак новца на духовном плану значи слаба размена енергије и информација човека са човеком, или појединца са друштвом коме припада. Некада су се нерадници поносили социјалном доскочицом, нико мене не може толико мало да плати, колико ја могу мало да радим. Такав менталитет људи се зове инфантилност, детињасто размишљање.
Већина људи никад не сазри до свог пуног потенцијала, што се види у њиховим очекивањима да им неко други донесе срећу и новац уместо њих, иако виде да живот лети као пролећни облак на небу. Зато су људи несрећни, а не због недостатка пара. Оне никад неће доћи док не уђемо у отворену размену идеја, намера осећања, речи и дела са другим људским бићима.