Слобода и срећа су синоними. Другим речима, срећни су само они људи који су слободни. Слобода је алфа и омега људског бића. Кад пратите еволуцију човечанства кроз историју, у каменом добу видите да је људска слобода била ограничена силама природе. У такозваној робовласничкој епохи, слобода је била додатно ограничена силама људи господара. Ни у феудалном добу није било много боље. Уместо тегова на ногама и ланаца на рукама, људи су били оковани сирмаштвом.
У капитализму, ланце и тегове заменио је страх од будућности и низвесности због немања новца. У социјализму, страх од будућности је додатно оптерећен илузијом слободе. Могли бисмо закључити да је историја човечанства историја робовања људског духа. Уосталом, закони о укидању робства донети су тек почетком двадесетог века и то у земљама западне Европе које данас слове као земље узорне демократије.
Дакле, слобода је недосањани сан човечанства. Тек ретки појединци окусили су њене сокове. Шта је природа слободе? Шта је уствари слобода? Слобода је суштина човека као бића. Сенка слободе је страх. Где преовладава страх нема слободе. Однос страха и слободе је аналоган односу светлости и таме. Тама је изостанак светла. И робство је изостанак слободе. Тамо где царује страх, нема слободе.
Тако, дођосмо до слободе као простора немања страха. Слобода је живот без страха. Како једноставна дефиниција, а тако тешка за примену. Како живети без страха? Већина људи не могу живети без њега јер не могу сагледати дубине свога ума из којих страх извире. Сваки људски чин пролази увек кроз исте фазе остварења. Најпре се роди мисао која се претвори у жељу, а жеља се претвори у осећање, а осећање у одређену комуникацију са физичким светом.
У овој матрици материјализације садржан је акт слободе или робства. Свака мисао је семе физичке реалности. Мисао преображена у жељу је клица отелотворена у стварности, а емоција је већ њен видљиви цвет. Речи и дела су плодови метафизичких процеса који су сазрели у свету објеката и објективних појава.
Семе слободе или страха настаје из искуства које је прожимање догађаја и доживљаја, објеката и субјеката. Семе слободе или робства сваки човек производи у радионици свога ума. Како? Мисао је мост, као и сваки мост, веза између две обале. У животу људи постоје два света, свет физике и свет метафизике. Мисао је мост између тих светова. Људи постају робови кад престану да перципирају свет метафизике.
У свету метафизике налази се извор неграничене снаге сваког људског бића. Биће или Душа или Интелигентно Ја, Субјект, Стваралац, има природу слободе, као што вода има слободу кружног кретања у природи. Као и вода, као и свака енергија, Субјект је неуништив. Ми воду можемо заробити у боци, али њена природа и суштина остаје нетакнута. Ми човеку можемо ограничити прстор кретања његовог тела, али не можемо ограничити простор кретања његовог духа, интелигенције, воље, визија и маште.
Слобода ствараоца да ствара, односно преображава своју машту у материју је неуништива. Машта покреће све то и ствара свет. Свет је производ слободе стварања свих бића на овом и оном свету.