Када вас неко голица по табанима, ви се смејете и плачете у исто време. Изузетака од тога увек има. Када вам неко прича вицеве ви се смејете. И у томе има изузетака.
Смех је кретање енергије тела и душе на рубу супротности. У шалама, тема је увек трење супротности, тема имања и немања, слабости и снаге, смисла и бесмисла, успеха и неуспеха ….
Смех је последица суочавања са парадоксом. Кажу да се деца много више смеју од одраслих. То је због тога што су деца много више и чешће суочена са парадоксима живота. И у њиховим играма је тема борба супротности, која производи смех. На тај начин се деца уче разноврсним сценаријима живота, а продукт њиховог учења је смех.
Одрасле особе, постепено одустају од играња и суочавања са борбом супротности и одрасту, што ће рећи, одустану од раста. Не треба да се дичимо придевом одрастао, јер он значи одустати од раста. Стручњаци кажу да у телу, на средини груди, у линији другог ребра, постоји жлезда тимус, чије функције нису до краја истражене. За разлику од других органа који са годинама расту, тимус се са годинама смањује. И смех се са годинама одрастања све више смањује.
Одустајање од раста у уму има свој одраз и на тимусу. Аустралијски нобеловац, Frenk Мacfarlane Burnet, је открио да тимус производи Т-ћелије које нападају и уништавају ћелије канцера. Смех покреће и одржава рад тимуса, а тимус својим хормонима одржава здравље тела.
Одустајање од раста значи одустајање од суочавања са изазовима живота. Живот нас зове свакодневно да се опробамо у нечем новом, опасном и неизвесном, а ми не смемо. Не каже се узалуд – младост, лудост. Младост вуче у авантуру или неизвесност.
Ако баш нећете да кренете у авантуру спољашњег простора, ви крените у авантуру духовног простора. Древни таоисти су учили своје следбенике, да снагом воље негују и одржавају унутрашњи осмех као исцељујући метод. Неговање унутрашњег осмеха преокреће рад имунолошког система, активира тимус и производњу хормона смеха и среће.