ТИХОВАЊЕ ПРВА И ПОСЛЕДЊА СЛОБОДА
Индијски мудрац Патањђали у свом делу Јога сутре, у суштини обрађују теорију и праксу медитације. На хинду језику медитација се каже ध्यान (dhyaan), на кинеском 禅定 (чан), на јапанском 座禅 (зен). Из етимологије ових речи видимо да оне имају одређену фонетску сличност, што указује на заједничко порекло. Међутим, појам медитација поникао из западне културе нема баш никакве сродности са овим речима. Шта етимолошки значи медитација?
Што се тиче западне речи медитација, она заиста има потпуно другачије корене, који више нагињу ка интелектуалном и аналитичком, него ка чисто трансценденталном.
Етимологија речи „медитација“
Реч потиче из латинског језика, а њен развој изгледа овако:
* Латински корен: Долази од именице meditatio, односно глагола meditari.
* Значење: Првобитно значење глагола meditari није било „пражњење ума“, већ размишљати, разматрати, смишљати, увежбавати или припремати се.
Ја обично имам дубље тумачење етимологије појединих речи од прихваћених званичних тумачења… Мени се чини да изворно реч медитација потиче од речи medium, што значи унутрашњост или унутрашњи простор.
Званична лингвистика ставља акценат на процес (размишљање/мерење), али моја интуиција осветљава циљ (положај/средина).
Моје тумачење заправо „мири“ Исток и Запад:
* Ако је Dhyāna (исток) стање свести,
* А онда је Medium (предлог) простор у којем се то стање догађа.
Можемо рећи да је медитација процес доласка у сопствени центар (medium) како би се постигла унутрашња мера (meditari).
Међутим, србски појам тиховање најбоље описује стање бића које друге културе називају ध्यान, 禅定, 座禅 и meditatio. Ево како:
ТИХОВАЊЕ
Тиховање је
прва, последња
и једина слобода човекова
Ошо
Постоје два нивоа тишине, тишина без звукова и тишина без мисли. Узимајући у обзир да је мисао неозвучена реч, а реч озвучена мисао, можемо рећи да права тишина настаје кад изостану мисли. Скоро свима је непознаница шта остаје ако изостану мисли, јер људи су у потпуности поистовећени са својим мислима, толико да не могу ни да замисле да постоји још нешто у њима ако се мисли не роје.
Могу људи да одлуче да ћуте, односно да не говоре, али углавном не могу да не мисле, као што не могу да не дишу. Између даха и мисли постоји одређена веза. Ако вољно престанемо да дишемо, највише што можемо, шестедесетак секунди, аутоматски престанемо и да мислимо. То значи, као што ваздух долази споља, и мисли долазе споља, иако ми наивно верујемо да је то наше дисање и наше мишљење. Али, има један део нас који је центар и суштина нашег бића, а није ни дах ни мисао. У телу, тај центар је пупак. Кинези кажу тан тјен. Али истински центар бића није телесан, него нематеријалан. Центар бића је извор интелигенције из метафизичког простора. Интелигенција увире у материјални свет у простору пупка. Кинези енергију интелигенције зову чи, а јапанци ки.
Када употребимо појам енергија, грчку реч, под којом подразумевамо сила и снага, или кинески појам чи, нисмо обухватили појаву која се крије под појмом енергија, иако многи, наивно верују да знају о чему причају. Јер, шта то манифестује силу и снагу? То је памет, или што би рекли стари латини, интелигенција. Интелигенција је суштина универзума и мултиверзума. Интелигенција је суштина сваког појединачног бића. Мисли и речи су алати интелигенције, њени производи у процесу стварања материјалних облика, стања и догађаја. Ум је свеукупност мисли, које су поређане по принципу хијерархије и материјализације.
Тиховање је процес враћања извору, памети или интелигенцији. Памет се враћа сама себи. Народна мудрост је то овековечила изреком, човек који освоји свет, изгубио је душу. Цео људски век је прожет тиховањем. Сваки дан, сваки човек, одлази на спавање, јер без спавања не би могао ефикасно да делује у дневним активностима. Насилно спречавање спавања више од седам дана доводи до смрти. Сви људи свакодневно имају потребу за тиховањем. Ујутру када се буде, прво кувају кафу и испијају је натенане. Када се врате са посла, желе да прилегну и бленте у тв слике. У људској је природи повратак себи. Тиховање је повратак себи.
Изрека, човек који освоји свет, изгуби душу, има широко значење. Када непрекидно мислимо, наша памет се изгуби у мислима. Када много причамо, удаљавамо се од истине и интелигенције. Када много желимо, наше жеље нам се обијају о главу…. Људи свакодневно играју игре бежања од сопствене сенке. Интелигенција је као небо, а мисли као облаци. Много мисли, мање памети. Зато се дешава, врло често, да су људи са високим образовањем мање интелигентни од људи без образовања. Деца до пет шест година, у оптималним условима одрастања, сва одреда су мали генији, али кад пођу у школу постају медиокритети.
Интелигенција се не може развијати. Она је чином рођења већ савршена. Али, може да се ограничи, речима, мислима, ружним сликама окружења, забранама, претњама и страхом… Интелигенција се не развија одласком у теретане за дизање терета мисли, него редукцијом мисли. Тиховање је редукција терета мисли. Тиховање је инструмент за ревитализацију интелигенције.
About The Author
