Трема
Када се приликом јавног наступа тело благо тресе, то је знак да особа има трему. По томе је ова појава добила име. Међутим, постоје и други телесни знаци треме али и психолошки показатељи. Она се манифестује треперавим гласом, појачаним знојењем, црвенилом или бледилом у лицу, нервозом у стомаку и неким другим симптомима, својственим појединцима.
Трема је страх од неуспеха, када је особи стало до успеха. Најчешће је присутна код ученика и студената који су свакодневно изложени и јавном наступу и процењивању свога знања. Амбијент такмичења такође ствара погодне услове за настанак треме, јер такмичарима је веома стало до победе. Људи који желе да постигну друштвени углед или неки повољан социјални положај упадају у трему када јавно наступају.
Заједнички именитељ свих узрока настанка треме је интезивна или прејака жеља за одређеним успехом. Дакле, немају све жеље исти интезитет, односно снагу. Претеране жеље ометају успешно деловање. Претерана жеља је форма страсти. Јавно мнење има благонаклон и некритичан став према појму страст, али страст није сва пожељна као што се мисли. Страст је мешавина љубави и страха која јој даје статус специфичне емоције, као што је љубичаста боја мешавине хладне, плаве и црвене, топле боје.
Трема, као и страст је мешавина жеље за успехом и страха да се не постигне циљ. Трење љубави и страха увек ствара више узбуђења, а мање резултата и задовољства. Матрица опседнутости жељом је слична коцкарској страсти, и страсти пушења или везаности за било који други наркотик. Опсесија се живи али се не промишља и не разуме.
Како победити трему? Најпре, разумевањем њеног механизма. На другом месту, гашењем претеране жеље, што је лако рећи, а тешко извести. На трећем месту, практичном применом механизма парадоксалне интенције или преокретањем намере. То је три у један лек за трему.
У овој тријади, разумевање је најлакше постићи. Преокренути намеру и елиминисати страх од неуспеха је много теже. Зашто? Зато што централни процесор нашег ума, наша несвесна машта саботира и дању и ноћу наше племените намере. Ненадгледана машта је ментална прича састављена од речи и слика неуспеха. Решење за трему је свесно управљање маштом, што ретко ко чини.
Трему побеђујемо свакодневним намерним и свесним управљањем својом маштом. То практично значи, сваки дан, бар пола сата замишљати слике и приче успешног деловања у области која је инфицирана тремом. Било би боље и чешће, јер ненадгледана машта је саботер свих наших жеља. У међувремену, док не маштамо, морамо бити посвећени стицању знања и вештина за стваралачко изражавање у простору свога деловања.
Стара кинеска пословица каже, ако неко нешто успе из прве намере, а ти не можеш, ти пробај десет пута. Ако неко нешто успе из десет пута, а ти не можеш, ти пробај сто пута. Ако неко нешто успе из сто пробања, а ти не можеш, ти пробај хиљаду пута.
www.psihologijastvaralastva.wordpress.com