Буђење је постепени прелаз из стања спавања у стање будности. У стању спавања је искључена свест из тока или следа догађаја, а укључена при њиховом протоку. Присуство или одсуство свести је главна линија разграничења између сна и јаве.
Многи појмови су изведени из појма будност. И духовни вођа Буда је добио име по својој врхунској особини, пробуђености. Побуна, на пример, настаје из промене стања свести, које неминовно води у акцију.
Узбуђење има везе са будношћу, али као што каже префикс УЗ, није потпуна будност. Шта је то што прати будност и умањује њен потенцијал, ретко се ко пита. Напротив, узбуђење, не да се не преиспитује, него се најчешће форсира. Узбуђење је средство бежања од монотоније и досаде, јер су то нелагодна стања бивања.
Легализовани облик узбуђења у друштву су забаве. Међутим, постоје и нелегални облици, као што су разне форме наркоманије које угрожавају комфор и интегритет друштва. Ипак, највећу вредност у хијерархији друштвених вредности, има сексуално узбуђење.
Иако је толико обожавано и слављено, сексуално узбуђење је извор многих и честих невоља људи и међуљудских односа. Узбуђење, на пример, може да донесе нежељену трудноћу или неку полну болест. Сексуално узбуђење, неретко доноси и разочарење. У сексуалној патологији најчешћи су фригидност и импотенција, мада има и оних од којих се здравим људима повраћа.
Сексуално узбуђење се скоро увек меша са узбуђењем због опасности, страха и неизвесности. Не само што се меша него и сабира и доживљава као сексуално узбуђење. Узбуђење није исто што и буђење. Узбуђење је ток свести праћен страхом. Објекат узбуђења истовремено и привлачи и одбија. Врхунац сексуалног узбуђења назива се оргазам. Французи га називају la petit mort, мала смрт, нестајање свести о граници ја и не ја.
И за узбуђење важи оно Његошево:
Чашу меда јошт нико не попи што је чашом жучи не загрчи; чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију.