Уображеност је слика особе, увек непримерена реалности. Можда је најсликовитија уображеност наступ неке јавне личности када је затечена у прекршају са речима: „Знаш ли ти ко сам ја?“ Политичар који изађе пред препуну халу одушевљених присталица, навуче ореол уображености јер му се учини да је његова омиљност плебисцитарна.
Од уображености скоро нико није поштеђен. Она се гради на ограниченом искуству из кога се изводе мегаломанске генерализације. На пример, неке жене граде неприкосновену лажну слику о себи на основу једног елемента женствености који је пожељан у очима мушкараца. Истакнуте груди, вулгарни силикони у уснама или кратка сукња која истиче путеност и завођење, то су адути уображености многих жена.
Мушкарци граде своју уображеност на другим атрибутима. Набилдовани мишићи, моћан ауто, фирмирана гардероба и агресивна комуникација су често показатељи уображености. Бити руководилац макар и кућног савета, бити директор било којег удружења, бити први у било чему, ето повода за уображеност.
Да подсетимо, уображеност је увек слика нечијег лика непримереног реалности.
Лажна слика о себи може трајати целог живота. Она је замка за наивне људе који се упетљају у њу, без излаза и наде. Ипак, највећа замка и препрека расту и сазревању личности је лична уображеност. Уображени људи не виде шуму од дрвета. Толико су загледани у своју једнострану доминацију, да не виде своје место у хијерархији вредности, природе и друштва, док им пуноћа живота клизи кроз прсте.
Бити аутентично биће је једини услов за срећу у животу. Ђиду Кришнамурти каже да је највећа опасност за развој човека, упоређивање са другим људима. Упоређивање је јалов посао који производи само пораз. Градити грандиозну слику о себи на постигнућу делимичних вредности је недостатак интелигенције. Исти мудрац је рекао: „Бити интегрално интелигентан значи бити без ега.“ Само парцијално интелигентан човек верује да је тотално интелигентан.
Делимично интелигентни људи су убеђени да је Сократ глуп када је изјавио: „Ја знам да ништа не знам.“
About The Author
