Жеље и циљеви су нераскидиво повезани као магнетни полови. Циљ је поиспољена жеља, а жеља поунутрени циљ. Међутим, многи људи живе са пуно жеља, а са мало или нимало циљева. Бесциљан живот је проблематичан. Има људи који егзистирају без жеља, тачније речено, без свесних жеља. И таква егзистенција је напорна.
Највећи циљ је открити смисао живота. Можемо достићи све друге циљеве, али ако нисмо постали свесни да је наш основни циљ открити смисао егзистенције, ми смо уствари промашили циљ живљења. Постоји само једна примарна сврха живота која се зове живети у свести о примарном смислу живота. Мудраци из ведских времена, времена златног доба људске свести, зову је дарма, живот у складу са законима свемира или космичке интелигенције.
Постоје бројне секундарне сврхе живота које подржавају или происходе из примарног циља. Живот без циљева је сиромашан и безсмислен. Он се, као река креће измеђи обала жеља и циљева. И као што нема реке само са левом или десном обалом, тако нема ни живота без свести о жељама и циљевима.
У васпитању и психотерапији је најтеже радити са особама који нису свесни својих жеља, а самим тим ни својих циљева. Када појединац егзистира кроз друге, са позајмљеном енергијом другог људског бића, он је зависна личност. У свету биљака и животиња је познат феномен паразита, бића која живе на рачун других. И у свету људи егзистирају паразити, индивидуе које опстају са позајмљеном енергијом.
Зависне личности имају примарни циљ, опстати захваљујући другима. Он неутралише или гаси све друге циљеве. Људи који болују од болести зависности, нису свесни од чега болују. Њима је једини знак њихове болести унутрашњи осећај промашене егзистенције. Социјалном окружењу они се приказују као особе које не живе у стваралаштву.
Као што је ваздух у плућима покретач функција тела и извор виталности организма, тако су и циљеви извори виталности људског бића. Активирањем жеља и креирањем циљева човек добија све више виталности и енергије за креативност. Енергију добија и из прошлости у којој се налазе извори његових жеља, али и из будућности, у којој се налазе извори његових циљева.
Ипак, највећу енергију стваралаштву и виталности даје живот у дарми, живот у складу са космичким поретком или интелигенцијом свемира. Ако не знамо шта је то, ето најбољег почетка за надахнут живот.