Живот има три лица. Догађаји су спољашње лице живота. Доживљаји су унутрашње лице живота. Свест је лице извора живота. Међу њима постоји двосмерна веза. Свест креира и доживљаје и догађаје, али и догађаји креирају доживљаје и мењају свест.
Већина људи су свесни својих доживљаја, мада често и нису. Несвесни простор доживљаја много је дубљи од свесног. Поред тога, убедљива већина људи нису свесни своје свести. Углавном, сви су свесни догађаја. Међутим, човек увек има проблеме са догађајима, јер њима углавном не управља.
Када човек иде улицом и део фасаде зграде му падне на главу, да ли је то догађај или доживљај? И, где је свест за коју кажемо да је њихов извор? Чини се да неки непознати извор управља догађајима, а да смо ми надлежни само за реакције у виду доживљаја.
Сврха живота је управљање догађајима. Ко не управља догађајима, његов живот је ван његове контроле. И не само то, поента живота је УПРАВЉАЊЕ и догађајима, и доживљајима и самим собом. Неки људи управљају догађајима, и другим људима, али не и собом. Већина људи не управља ни догађајима, ни собом. Тако се зачиње зло. Сви тирани људске цивилизације, који су управљали светском историјом, били су мотивисани страхом за себе у безумној нади да ће победити смрт.
Постоји нека тајна веза између креатора догађаја и оних људи који трпе догађаје. Тајна веза се зове савез или да фенси звучи, консензус. У философији, науци о мудрости, то се зове јединство супротности. Као што нема светлости без таме, снаге без слабости, великог без малог, тако нема догађаја без доживљаја.
У сваком друштву, сви су одговорни за догађаје. Када у неком граду, сурови терориста одведе у смрт на десетине невиних бића, помогли су му сви чланови тога друштва, јер не управљају ни догађајима, ни доживљајима, ни својом свешћу.
