Перцепција је двосмеран процес прикупљања информација, око себе и у себи. У току опажања реалности постоје две препреке које нам отежавају контакт са истином. Народна мудрост изнедрена из поља искуства током историје је то сликовито констатовала: од дрвета не можеш видети шуму, али и обрнуто важи; од шуме не можеш видети дрво.
То значи, када се загледамо у неки објекат, истовремено не видимо све друге објекте. Што рече Андрић, кад год отворимо очи за једну ствар му смо их затворили за стотину других ствари.
Посебно је својствено деци и младим људима да се загледају у један објекат толико да забораве све друге.
Живот је поље свих објеката и бескрајних релација међу њима. Загледани у једну причу свог живота не видимо све друге димензије живота. На срећу, постоје мудри људи у историји цивилизације који нас буде из фасцинација. Они нам говоре, прените се људи, животи наши пролете брзином пролећног облака на небу. Не гледајте само у један објекат. Понекад погледајте шуму живота обједињеним погледом из перспективе пролазности и вечности.
Чин перцепције је у суштини питање избора. И мисаони ток је чин избора. Људска воља је производ избора. Човек је у суштини биће избора. Човек је саткан од суБстанце слободе која је једино ограничена слободом избора.
Сваки човек бира какав ће живот живети. Многи ће рећи да то није тачно. Као, појединац рођен у ограниченим условима стварања не може да бира. Изговор је амортизер стваралаштва.
Можемо набројати бројне сценарије живота који су подвизи креативности. На жалост, можемо навести и бројне сценарије живота који су завршени бесмислом пораза.
Као што простор има четири стране, тако и живот има четири стране избора. Од сваког појединца, без обзира у каквим условима је рођен, зависи какав ће живот живети.
Неки на жалост, изаберу да буду губитници или лузери. Можемо их видети на улицама, али колико их је око нас, нико не зна, до они сами.
Иако су сви људи рођени као зависна бића, са одрастањем поступно освајају слободу и независност. Међутим, има јако пуно људи који никад не успеју да се ослободе омче зависности. Они као паразити у биологији свој живот проводе под стегом зависности и некад не одрасту до пуне аутономије. Такви су на пример, наркомани свих врста, који не могу да се ослободе, једноставним чином своје воље, погубног стиска свог амортизера живота.
Овај свет је препун гладних уста и предатора. У природи, то делује природно, али зашто постоје предатори у друштвеним заједницама? Свеједно, били они софистицирани или не, они су препознатљиви под будним оком Космичке интелигенције као криминалци. Само они и Бог зна да су криминалци, и понекад полиција.
И тако покрисмо поље живота са три четвртине ужаса избора. Остаде још једна четвртина. Она се зове поље стваралаштва. Неки људи живе као ствараоци, у најширем смислу те речи. Ако дефинишемо стваралаштво као рад са љубављу, онда је то једина добитна комбинација у животу. Ако је изаберем за себе има шансе да будем Богу налик, као што је то негде у библији записано да је Космичка интелигенција створила појединачну интелигенцију, човека, на своју слику и прилику.
