Шта је то смрт, питао ученик чувеног мудраца, а он одговорио да нема појма. Радознао човек је зачуђено питао како учитељ који има углед просветљеног мудраца не зна шта је смрт, на шта му је мудрац одговорио да не може да зна кад још није умро.
Када људе питате да ли на Марсу и Венери има живота, скоро сви самоуверено тврде да нема и спремни су да се посвађају због одбране свога уверења. А, уствари, једини поштен одговор био би да они немају појма о томе.
Ум је најнепоузданији извор информација о свету и животу, а људи га тако много некритички експлоатишу. Популарност ума је неоправдана са становишта његовог доприноса успеху у животу. Наш образовни систем је доминантно заснован на теорији, иако је пракса подједнако важна као и теорија. Зато се врло често догађа да су много успешнији у животу они који су били слаби ђаци.
Искуство је пресудно за сваки успех. Постоји заблуда да је интелигенција неки посебан дар због кога су неки људи успешни, а неки не. Највећи број тестова интелигенције у психологији су типа “папир и оловка“. Због њих добијемо врло интелигентне особе на папиру које живот демантује. Наравно да има одступања.
Искуство је пресудно за квалитет живљења. Што више имамо искуства у некој области, толико смо интелигентнији, али само у тој области. У некој другој, без искуства, без обзира шта пише на тесту интелигенције, ми смо једноставно глупи. Зато не треба да јуримо за признањима других људи и потврдама институција него за искуством. Треба да јуримо за искуством, али наравно, за здравим искуством.
Искуство је база информација свих наших чула. Понекад нас изневере и чула, као и ум. На пример, фатаморгана у пустињи или прав штап зароњен у воду, који као да је крив. Али, зато, када доживљавамо реалност истовремено свим нашим чулима онда нема преваре. Шта је реалност? Када не ударамо главом у зид, него лако пролазимо кроз врата, то је реалност.
Реалност, то је пресек догађаја и доживљаја. Олимпијада у Рију је догађај. Неко га доживи као спортиста учесник, а неко као посматрач поред телевизора. Значи, реалност је мултиваријантна. Тренутно има седам милијарди реалности. Наша чула граде физичку реалност, пет чула, вида, слуха, додира, мириса и укуса.
Ипак, шесто чуло је пресудно у обликовању стварности. Шесто чуло је душа сама. Истовремена обрада информација реалности путем свих шест чула се зове синергија. Без душе нема перцепције метафизичке реалности. Метафизички простор је незаобилазан део укупне реалности, без кога нема доживљаја истине.
About The Author
