Кажу лингвисти да наш језик има око 30% истих речи као древни санскрит језик. Али има речи које су сличне по звучности а имају другачије значење. Тако санскритска реч ртам значи истина.
У нашем језику, реч ритам, најчешће значи правилан облик кретања у одређеном временском периоду. Али, кад узмемо у обзир да поновљено исто кретање има значење као и у речи истина, произилази да ритам и истина имају исто значење, иако имају различиту звучност.
Дакле, ритам је истина. Све истините појаве су благодат за човечанство и сваког појединца. Живети у истини је највеће достигнуће људи. У моралном кодексу понашања, истина је на врху његове пирамиде. Живети у заблуди и лажи је узрок свих људских страдања.
Иако је ритам уткан у биологију и психологију бића, некако се деси да оно заблуди, односно скрене са пута истине, најпре у предрасуду, заблуду и лаж, а на крају у хаос. Без ритма дисања нема ни ритма срца. Ако настане аритмија, значи да је посејано семе болести. Трећи члан светог тројства ритма је ритам ума. Као што каже Буда у својој Дамапади, ум је претеча свега, први узрок свих каснијих узрока и последица.
Ако кораци ума који се зову мисли одступе од стазе истине, односно, упадну у предрасуде и заблуде, то се одмах осети на ритму дисања. Многи људи нису довољно свесни негативне промене у ритму дисања. Обично постану свесни на крају, у промени ритма срца, а тада је здравље поприлично нарушено.
Да бисмо сачували здавље морамо поштовати ритам ума, односно остати привржени истини и њеним принципима. Није случајно, на пример, што се седми дан у недељи назива недеља. На тај дан се ништа не дела, односно не ради. Ако претерујемо у раду долази до нарушавања здравља. Важи и обрнуто, ако претерујемо у нераду такође долазимо у опасност да се разболимо. То се односи на физички рад.
Али претеривање у раду ума такође води у болест. На пример, човек који болује од параноје, што значи, стално очекује и слути опасности, којих реално нема у окружењу, грозничаво у свом уму развија стратегије одбране од опасности. Хронично умовање га на крају доведе до умоболнице.
Неуважавање ритма и принципа истине неминивно доводи до страдања. Снагом своје воље можемо да обликујемо своје деловање у сфери међуљудских односа. Али како ћемо поштовати ритам ума, јер свима је познато да је он поприлично независтан од људске воље, што је најбоље предочено у изјави – паде ми на ум?
Било би то идеално када би нам на ум падале само идеје лепоте, доброте и истине, али најчешће није тако. Ум је огроман потрошач људске енергије. Ко би рекао, а изгледа као облак цирус на небу, тако паперјасто. Ипак јесте. Шта је решење за тиранију ума? Највећи мудраци света кроз историју су говорили – техника тиховања. У индији се зове дхјаан, у кини чан, у јапану зен, а на западу медитација, а у Грчкој исихиа. Различита имена за исту праксу.
Сваком човеку је остављено да верује у тај савет. Научник нити верује, нити неверује. Он проверава. Будимо објективни.
About The Author
