Надређеност и подређеност
Пирамида је истовремено и физички и метафизички феномен. Додуше, нема физичког објекта који истовремено нема и своју метафизичку димензију, али природа пирамиде је другачија. На метафизичком плану пирамида је структура свих феномена који припадају истом роду, класи, врсти и свету. Зато што у Мултиверзуму постоји неизбројив број светова постоји пирамида пирамида. Зато и Свемир има структуру пирамиде.
На објективном плану ми видимо пирамиду као базу елемената који се сужавају у висину до једног елемента на њеном врху. На субјективном плану видимо пирамиду као односе подређених и надређених елемената. И на том суБтилном плану постоји база подређених елемената на којој леже надређени елементи, све до једног елемента који је на врху пирамиде. Другим речима речено, пирамида је структура елемената који су сложени на принципу хијерархије или надређености и подређености њених делова.
Живот је структуиран на принципу хијерархије његових елемената. Величанствена грађевина пирамиде живота је несагледива људским чулима и човековим умом. Вавилонска кула из историје људске цивилизације је пример наивне и мегаломанске моћи људи да докуче свевидеће и свечинеће око Универзума на вулгаран, материјалистички начин.
Истраживачи пирамида су открили да пирамида геометријом свога простора регенерише предмете који се у одређеном времену налазе унутар простора пирамиде и продужава век трајања различитих субстанци. То су констатоване чињенице, али не знам да ли је ико објаснио која мистерија геометрије пирамиде делује на органски и неоргански свет.
Савремена наука још није објаснила како су у далекој прошлости подигнуте све оне пирамиде раштркане по планети, јер један блок пирамиде је тежак у просеку неколико тона. Како су базу могли направити, некако би се могло разумети, али како су грађевинари оног доба могли да подигну камен од неколико тона на висину од 146 метара колико износи висина Кеопсове пирамиде?
Метафизичари тај феномен објашњавају метафизичким принципима. Кажу, блокове су људи оног времена дизали снагом или силом свога ума прожетог космичком интелигенцијом која је свемоћна, подразумевана норма Творца. Човек је рефлексија вере, као што рече велики учитељ, на питање следбеника, зашто нису успели као он да исцеле болесног дечака: „Због неверовања вашег. Јер заиста вам кажем: Ако имате вере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој, пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће. „
Вера је дакле, пресудан инструмент космичке памети. Космичка интелигенција је цемент живота која веже све његове опеке у хијерархију вредности. А пирамида је симбол космичке интелигенције.
Творац свемира је на врху пирамиде свих пирамида. Он је истовремено и физички и метафизички изражен. На физичком плану, природа је тело Творца. На метафизичком плану Творац је космичка интелигенција, оно што се не може детектовати умом и људским чулима али прожима све елементе природе и држи их у стању хијерархије.
About The Author
