ПРОСВЕТЉЕЊЕ

Ум није извор интелигенције. Ум је релејна станица интелигенције. Извор интелигенције је душа, која је елементарна јединица космичке интелигенције. Аналогно речено, интелигенција је светлост, а ум је тама. Ум је мрачна комора у којој се одвијају игре светлости и таме.

Често чујемо у разговору да је неко бистар. Поготово за децу кажу, бистро дете. За одрасле се ређе каже, бистар човек, мада има таквих. Тек за изузетно афирмисане личности се каже да имају просветљен ум. Свакодневни живот показује да се у свим људима одвија непрекидна битка светлости и таме, интелигенције и препрека њеном ходу. Циљ је достизање стања просветљеног ума.

Сваки човек коме је стало до сопственог развоја, треба да постави себи циљ – постићи стање бистрог ума. Неефикасност у животу је последица затамњеног ума. У њему постоје објекти који спречавају светлост интелигенције да засија у спољашњем свету.
Сви смо то доживели, а и свакодневно видимо лица око себе која не сијају. То су знаци да се у уму одвијају битке светлости и таме, у којим тама односи превагу.

Када посматрамо иконе, видимо да свети људи носе око главе жуте ореоле. Многи мисле да је то нека врста капе, сомбрера. Свети људи су свети, баш зато што су њихови умови толико прозрачни да светлост њихове душе буквално зрачи у спољашњем простору.

Невоља несветих људи је што живе у предрасуди да је просветљен ум привилегија само светих људи. Свети људи су модели и узори како достићи такво стање ума које се може назвати – бистар ум.