Језик има своју дубину, као Свемир, или сам живот. Мало је људи у срБском језику који разумеју фразу “тамте за вамте “. Зато морамо да преведемо на страни језик – реципроцитет. У Свемиру влада закон мира, као што и само име каже. А мир је равнотежа стања и процеса у Свемиру.
И човек је подчињен закону равнотеже. Сви његови поступци, и ментални и физички, некад пре, некад касније утону у смирај. У финансијском поступању такође постоји ефекат равнотеже, који народна мудрост осликава синтагмом, на мосту добијеш, на ћуприји изгубиш.
Међутим, тамте за вамте је универзална мера људског поступања. Мисаона инвестиција мора бити наплаћена наградом која је пропорционална квантитету и квалитету мисаоног тока. Емоционално улагање, позитивно или не, враћа се ономе ко га ствара. Речи и поступци су такође инвестиција. Када пратимо линију судбине, своје или туђе, ако смо објективни, видимо да је сваки човек у поразу, сам себи највећи непријатељ, јер не поштује закон ранотеже.
Закон равнотеже је од искона угравиран у моралу људи. У нашој епској традицији, мајка Јевросима саветује Марка Краљевића: “ Сине Марко, мој очињи виде, боље ти је изгубити главу, него своју огрешити душу”. Да ли је то сурова мајка када доводи у равнотежу живот и грех, смрт и поштење? Мајка Јевросима види много дубље у поноре живота и дубине Свемира, од свих наивних на овој планети који се не би сложили са њеним моралним кодексом.
Ко не поштује принцип тамте за вамте себи је највећи непријатељ.
