СТВАРАЛАЦ
Једини начин да се буде религиозан је да се буде стваралац.
Ошо
Мит из библије о истеривању из раја, можда и није мит. Свет је углавном замрачена сцена живљења за већину људи. Тако је од оног библијског избацивања из раја. Буда је говорио, незнање је највећи грех, али већина људи свеједно живи у незнању. Узалуд подсећање да је Творац створио човека на своју слику и прилику. Скоро сви мисле да је то алегорија, а није! Творац је пренео на своју децу своју генетику. Основна одлика Творца је стварање. На своју децу је пренео своју суштину, суштину стварања. Сваки човек у себи носи инстикт стварања. Али, шта вреди, многи то не препознају у себи. Зато, да се подсетимо.
Стваралаштво је област стварања. Стварање је процес претварања нематерије у материју. Стваралац је извођач стварања. Граматика, наука о структури језика, каже то исто, другим речима. Стваралац је субјекат, објекат је производ стварања, а предикат је радња, процес стварања.
Језичка амнезија доводи до семантичке амнезије, односно до неразумевања и глупости. Живот је плес ствараоца. Живот је синергија ствараоца, стварања и створеног. Неки аутори тврде да је живот спој посматрача, процеса посматрања и објекта посматрања. Та тврдња је донекле тачна. Ако само посматрамо живот, онда нисмо живи. Смисао и срж живота је стварање. Истински мудраци саветују, мање гледај, више стварај.
Многи људи, а поготово они заглављени у свету материје, не прихватају појам душа јер их асоцира на нешто непознато, апстрактно и мистично. Чак и научници тврде да је душа епифеномен, нуспојава неког другог фенимена, нешто као сенка тела. Али душа није епифеномен него феномен. Због скептика, можда би душу требали именовати као стваралац, субјект који истински твори у свету твари, материје.
Све људске патње, индивидуалне и колективне настају из поремећаја инстикта стварања. Досада је планетарна епидемија болести недостатка креативности. На другом месту је деструктивност људи. У безнађу и вапају за смислом живота, многи људи разарају, себе, ближње и природу. Када је поремећен механизам креативности у бићу, људи постају агресивни и деструктивни, јер деструкција је сурогат стварања.
Структура ствараоца је саткана од памети или интелигенције. Неки кажу од љубави, али суштину љубави ипак чини интелигенција. Суглсник С у речима ствар, стварање и стваралац, указује на двојну природу људског бића. Стваралац је испољена или отелотворена интелигенција. Он је спој материје и духа. С+ТВАР+ЛАЦ. Глас С је веза између метафизичког и физичког света. Реч ТВАР је свет материје, јер ТВАР на србском значи материја. Стваралац је субјект, онај који ствара, односно твори, које преображава енергију метафизике у енергију физике.
Стваралац није исто што и ум. Ум је инструмент стварања, а Стваралац је онај који управља процесом стварања. Он то ради својом пажњом. Пажња није само реч којом се описује свакодневна пракса поступања. Пажња је метафизичка енергија ствараоца која се очитује у свету физике. Пажња је чаробни штапић из бајки који чини чуда у поиспољеном свету. Пажња и љубав су синоними. Стваралац је као Сунце, а његова пажња као сунчеви зраци. Да нема Сунца не би било живота на овој планети.
Да нема пажње Ствараоца не би било ни љубави у свемиру.
Као што рече Ошо, једини начин да се буде религиозан јесте да се буде стваралац.
About The Author
