Увид је надприродна перцепција. Ова смела изјава значи да постоје природне и надприродне појаве. Док за природне појаве знамо шта значе, чак и када их нисмо видели, не знамо какве су то надприродне појаве. Природна стања и процеси су појаве које се могу детективати физичким чулима, јер и сама чула представљају физичке, односно материјалне феномене.
Иако су материјални облици, стања и процеси састављени од исте субстанце, материје, они се разликују по интензитету своје материјализације у перцепцији људи. На пример, суштина воде је увек иста, иако се она појављује у различитим агрегатним стањима, односно степенима материјализације. Сва видљива и невидљива материја се манифестује у различитим степенима густоће и видљивости. То је свет природе.
Међутим, постоји надприродни свет, који се не може установити физичким чулима. Надприродни свет се детектује шестим чулом. Шесто чуло припада свету надприроде, мада оно може да региструје и природне појаве. Оно је савршено чуло. Шесто чуло се зове душа. Поглед душе се зове увид. Функција ока је гледање, а функција душе је увид.
Сва знања стечена физичким чулима су делимична знања. Само је знање стечено увидом душе комплетно и савршено знање. Последице увида су увек пресутне и далекосежне. Без увида нема прогреса и развоја. Знања проистекла из физичких чула и ума воде у привид промене, зачарани круг и у монотонију. Она стварају илузију знања, као утисак да је прав штап зароњен у воду крив.
Душа је, дакле надприродна појава. Кад су Учитеља питали шта је коначна истина он је рекао, Ја је једина истина. Све створено у природи је створено кроз Ја. Не може постојати природно без надприродног, као што нема сна без бића које сања.
Узалуд гледамо очима и слушамо ушима и пипамо рукама ако нема додира душе у објектима нашег знања. Додир душе или увид је истовремено и сазнајни и стваралачки чин. Велики мудрац Ђиду Кришнамурти каже, виђење је деловање. То значи, када видимо неку појаву без сенке илузије, ништа нам не стоји на путу да је преобразимо у остварење својих намера. Али зато, када немамо увид у природу неке појаве, она стоји као препрека нашем стваралаштву.
Узалуд причамо, мислимо, разговарамо и теоретишемо ако нема увида душе. Без увида понашамо се као гладни људи који једу слику хлеба уместо хлеба. Увид је пресудна плочица знања у комплетирању мозаика истине.
