БРИГА

Забринутост

 

Нема човека који не брине, пре или касније. Брига је тиха зебња за догађаје који ће се десити у будућности. Толико будемо загледани у  емоцију своје бриге да ни не покушавамо да сагледамо њену суштину. Наравно да је страх суштина бриге. Ми живимо у страху да ће се у будућности десити нешто што никако не желимо, или да се неће десити оно што прижељкујемо.

Негде у библији Исус се обраћа својим слушаоцима: “ Не брините се дакле за сутра, јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.“ Ипак људи не престају да брину. Дакле, снага ауторитета ни највећег генија, није довољна да људи не престану да брину.

Сваки човек по промисли божјој има слободу избора и деловања, па између осталог да брине или не. Али, брига је дисфункционална емоција. Она одузима енергију и води у хроничну фрустрацију. Збиља, промислите, да ли ичему конструктивном служи брига? Свако својим искуством може да потврди да брига једино одржава саму себе и стање парализе људског стваралаштва.

Нама треба снага аргумента, а не снага ауторитета како би смо се ослободили хроничног процеса забринутости. Примарно, сваки човек, по дифолту је стваралачко биће, чак и када разара у себи или око себе. Његова машта је стваралачка радионица у којој се обликују сви његови артефакти. Оно што човек замишља то и опредмети у свом животу.

Снагом свога замишљања или незамишљања ми стварамо своју стварност. Зато, замишљајући у бризи губитак својих  вредности у будућности, ми уствари доприносимо и откријемо да их нема у времену будућем које је постало садашњост. Брига је стваралачки процес немања неке драгоцености или њеног сталног измицања на хоризонту будућности. Када то видимо оком свога искуства, а не оком нечијег ауторитета, одмах ћемо престати бринути за своју будућност.

Уђите у своју машту без алата бриге и стварајте што вам срцу драго.

Психолог Срећко Лазић