Повлађивање
Владар је човек који има моћ управљања другим људима. То не може свако да буде и чини. За владање је потребно имати дар. У животу постоји хијерархија владања. Децом владају родитељи, а родитељима институције друштва. Социјалним установама влада политичка олигархија, а политичарима влада колективна свест. На врху, космичка интелигенција управља и влада над колективним интелигенцијама.
Ресурси владања су моћи које израстају из знања, угледа и богатства. Дакле, постоји природан поредак уређења односа међу људима у свакој друштвеној заједници на планети. Без јасне границе између принципа надређености и подређености нема ни складних међуљудских односа.
Постоје бројни разлози нарушавања односа међу људима, а један од њих је повлађивање. Повлађивање је вид неискрене комуникације, у којој се преокреће улога надређености и подређености. Повлађивање је штетно за све социјалне интеракције јер је неприродно и засновано на непринципијелним ставовима.
Највећа штета од повлађивања је у васпитању. Повлађивање родитеља манама и слабостима деце доводи до поремећаја у хијерархији ауторитета, када деца почињу да владају својим родитељима. Када отац и мајка некритички толеришу непримерено понашање и неетично владање своје деце они га уствари обликују у личност која ће једног дана бити или асоцијална или антисоцијална особа.
Повлађивање најпре развија пристрасност или необјективност, а затим уображеност, охолост и гордост. Опште је познато да су размажена деца настала управо хроничним подилажењем дечјим импулсивним жељама и хировима. Дете које се зацене од плача, јер му није аутоматски испуњена жеља, иако је мало, уствари је прочитало страх и бригу родитеља за његово здравље и почиње да манипулише њиховим страховима.
Из особине размажености као из семенке клијају бројне непожељне и дисфункционалне црте личности. У психијатрији је установљен поремећај личности под називом психопата. Психопата је особа која ужива у наношењу бола другим људима и спремна зарад својих себичних жеља и потреба да повређује друге без осећаја кривице. Као што семенка не личи на биљку у коју ће се пробразити, тако ни семе погодно за развој психопата не личи на њихове будуће поступке.
Емпатија за друга бића се развија из бола и патње. Не каже се случајно да сит гладног не разуме. Најчешће, људи који живе у лично незаслуженом обиљу, развијају особине безосећајности за оне који немају, не умеју и не могу. Деца, која су презаштићена и трајно поштеђена од одговорности за личне обавезе постају најпре у детињству мангупи, у адолесценцији врло често буду деликвенти, а у зрелим годинама препознају се као криминалци.
Педагогија заснована на повлађивању манама, слабостима и толеранцији према неодогорности је узрок нездравог развоја и појединца и друштва. Наш јунак и писац Марко Миљанов Поповић је понудио врло једноставну педагогију васпитавања младих нараштаја. Децу од рођења треба васпитавати на принципима чојства и јунаштва. Васпитавањем младих за јунаштво учимо их да умеју да се бране од зла злонамерних људи, а васпитавањем за чојство, односно људскост, учимо их да чувају друге људе од сопственог зла у виду неправде, агресивности и ниских страсти.
www.psihologijastvaralastva.wordpress.com