Свима се чини да знају шта је молитва. Да знамо, на овој планети увелико би био рај. Не да није рај, напротив, преовладава пакао. Људи не знају шта је молитва. Молитва је варијанта испољавања закона узрока и последице. У народној традицији, закон узрока и последице изражен је девизом, како сејеш, тако жањеш. У науци, та појава се назива детерминизам.
У пракси, немоћна бића моле за помоћ оне који су моћни. Понекад помоћ понеко и добије, али већина не добија. Најбољи пример су просјаци на улицама, остају вечити просјаци. И животиње умеју да моле за комад хране. Деца моле своје родитеље да им испуне, ову или ону жељу. Жртве моле своје џелате да им поштеде живот.
Молитва извире из молбе. Молба је жеља за испуњење недостатка. Свака молитва проистекла из дефицитита је чин понижења и просјачења, чак и кад се спроводи у храму. Творац не уважава просјаке и због тога не испуњава њихова мољакања. Они, јадни живе у нади, да ће се Он предомислити у будућности, па им нада буде бајпас од животарења до смрти. Таква молитва није комуникација човека са Богом, већ јалови унутрашњи монолог.
Бог је човека створио на своју слику и прилику, односно дао му је све инструменте стварања по вољи и жељи, као и себи. Зато се каже, сваки човек је ковач своје среће. Човек је имплицитно и експлицитно одговоран за све што му се дешава у животу. Кад му иде лоше, сам је одговоран. Кад му бива добро, и за то је лично одговоран. Додуше, постоје ситуације када му је наизглед добро или лоше, али и за њих је одговоран.
Зато што људи не поштују закон узрока и последице, врло често греше. Грех је семе патње и бола. Када се људи моле Космичкој Интелигенцији да их ослободи патње и бола, они просе, у нади да ће измољакати оно што им не припада. Нема испуњења жеља без покајања и опраштања. Молитва је чин увиђања да патња долази из личног греха у виду непокајања због погрешног поступања и непраштања другима за погрешно поступање. Грешни људи су деструктивна бића, јер емитују из себе агрсивност, а не љубав.
У крајњем исходу, молитва је чин захвалности Животу, што нам опрашта наше грехе из прошлости и даје прилику да их оправдамо садашњим својим мислима, жељама, осећањима, речима и поступцима. Мајстер Екхарт рече, бићемо вредновани, не по мислима, жељама, речима и делима, већ по своме бићу. Отац Тадеј рече, покајање је тотални преображај бића. Молитва је преображај бића, без остатка.
Тилопа рече, врхунско достигнуће у животу је, остварити иманентност без наде.
