Одавно је у употреби девиза, за идеале гину будале. То значи да идали могу да убију, ако им је човек привржен. И поред тога, увек има оних који умиру због идеала. Танка је граница између фанатика који такође често гину за своје идеале и идеалиста који нису фанатици. Фанатици, у одбрани својих идеала, поред себе, воде и друге у смрт, а идеалисти су спремни да умру за своје идеале, не угрожавајући неистомишљенике.
Не треба се фанатично поводити за девизом, за идеале гину будале. Треба се дубоко замислити над ставом, за идеале гину будале. Да ли је то тако? Ако следимо нит разграничења између фанатика и идеалиста, видимо да идеал има високо место у систему људских вредности.
У суштини, сви људи живе за остварење неких својих идеала. Постоје појединачни, лични идеали, али исто тако постоје породични, партијски, национални и планетарни идеали. Постоје и духовни, или метафизички идеали. Сви су идеали равноправни, јер се мере интезитетом чежње за њихово остварење. Ко има низак интезитет чежње, тај нема постојан идеал.
Да ли се може живети без идеала? Одговор на ово питање зависи од схватања шта подразумевамо под појмом идеал. Идеал је далеки циљ, толико удаљен од остварења да се не види на временској линији живота тренутак достизања. Испада да постоје недостижни и достижни идеали. Међутим, сваки идеал, без обзира колико је далеко од испуњења утиче на људско понашање и судбину. На примеру идеалиста фанатика видимо да може и да убије.
Идеали већ постоје у простору будућности, што значи да будућност такође постоји у садашњости. Они су доказ како будућност утиче и мења садашњост. Историја је препуна примера страдања за идеале и умирања због њих. Када гледате православни црквени календар, видите да малтене нема дана у години који не обележава сећање на људе који су страдали због своје вере.
Највећи идеал за људско биће је Бог, савршено биће, безсмртно, свемоћно и бесконачно. Чак и ако уклонимо појам Бог, остаје идеал безсмртности и свемоћи. То је идеал изнад свих идеала. У принципу живот без идеала је напоран и мучан. Као што се биљке уздижу из земље привлачене светлошћу сунца, тако се људска бића успињу ка идеалима. Идеали су зрели плодови живота који хране људска бића која су гладна истинских животних вредности, истине, доброте, радости и стваралаштва.
