Људи се муче да дефинишу свест. Вековима философи и научници покушавају да објасне шта је то свест, али нису далеко стигли. Свест остаје мистерија због принципа – око само себе не види. Србска реч свест даје савршену дефиницију свести – све вести, односно информације у простору. По овој дефиницији, свест је и простор и садржај у том простору. Садржај се односи на ум, на оно што је у мени, али шта је простор који је такође део мене?
Када кажемо свест, то значи присуство, управљање и стварање у свету материје из поља нематерије, односно интелигенције. Лако је доказати да постоји интелигенција и да она нема својство материје. Свако од нас зна да поседује известан количник интелигенције, иако не можемо да је детектујемо нашим чулима. Интелигенција је сила стварања коју препознајемо по њеним производима. Свест је сила интелигенције у процесу стварања. Свест је простор свих информација које организује и њима управља сила интелигенције. У духу србског језика, свест је свеобухватни простор свих информација у њему, све+вести. Може и другачије да се каже. Свест је рефлексија космичке интелигенције у свету материје, која је свеприсутна суштина и извор свемира. Човека у суштини чини човеком његова интелигенција и свест. И његову свест, као воду, запрљају нечистоће света, али суштина свести и особине свести остају неизмењене. Боравити у чистом стању свести је право блаженство и највиши и најлепши доживљај.
Ако постоји свест, онда постоји и несвест? Или можда несвест не постоји? Аналогно, да ли постоји мрак? Шта је мрак? Свети Дионизије је рекао да је Бог осветљена тама. Ако постоји светлост, где нестаје мрак? И какав је однос светлости и таме? Светлост је у својој феноменологији секвенционални објекат. Тама је одсуство светлости. Тама није објекат, него стање простора. Неки мислиоци тврде да је тама илузија, зато што се појављује кад нема светлости. Међутим, да ли је баш тако, без обзира на величину ауторитета?
Све ове запитаности, аналогно односе се и на однос свести и несвести. У граматици србског језика, фонем светлост има етимолошку везу са фонемом свест, па чак и са фонемом свет. Корен све три реч је СВЕ, као општа, збирна заменица. Србски језик, као одраз космичке интелигенције, говори да је светлост све, да је свест све и да је свет све, без остатка. Србски језик, као и свети Дизонизије, говори да је Свет осветљена тама, јер је свет испољено тело Бога. Али, србски језик има и појам ТАМА. Етимолошки, реч тама означава простор са друге стране од посматрача. Реч тамо је прилог за место.
Тама је квалитет простора у инертном стању. Светлост је стање простора у динамичном стању. Значи, не може се дефинисати светлост и тама, без дефинисања простора. Простор је и светлост и тама, али не може да се сведе на простор и таму, јер је изнад њих, мада је и унутар њих, у инертном или динамичком стању. Динамичко стање простора је манифестација интелигентног деловања, што је емпиријом доказано, тако да простор има квалитет интелигентног деловања. Интелигентно деловање је деловање са намером и сврхом, иако интелигенција може постојати у инертном стању. У сваком случају интелигенција је одлика простора, а производи њеног деловања су објекти, у наширем значењу те речи. Можемо рећи да су објекти модификације простора.
Простор и интелигенција су обухваћени збирном заменицом све и именицом свест. Свест је простор интелигентног деловања, без обзира да ли је свест у индивидуалном, колективном или апсолутном формату. Интелигентно деловање има функцију стварања, преобразбом метафизичких објеката, идеја, у физичке форме. Ум је инструмент свести и није по природи свест. Ум јесте садржај свести, али није свест. Зато је ум простор несвести. Ум јесте продукт свести, али није свест. Нема свести без интелигенције. Несвест је изостанак интелигенције у простору ума. Више од тога, ум је фосил деловања интелигенције у простору материје. Он је реликт интелектуалних операција.
Ум је објекат у простору свести који ствара ефекат сенке у простору свести. Дакле, ум је тама, изостанак светлости у простору свести. Другим речима, ум је скотом у простору свести. Једна од одлика ума је савест. Савест није свест. Деловање из простора савести је реплика прошлости. Несвесно поступање је рефлексни трзај органа који је одвојен од организма. Несвест је орган одвојен од организма.
About The Author
