Исправно живети: стваралачка антропологија као израз philosophia perennis
Како је настао нормативни философско-антрополошки концепт „исправног живљења“ заснован на идеји philosophia perennis и на тези да је стваралаштво суштинска одлика људског бића? Полазећи од критике имплицитне егзистенцијалне парадигме савременог човека, коју аутор назива „школом свакодневице“, рад аргументује да су хронични немир, патња и болест последице неусклађености начина живота са унутрашњом структуром људске природе. Уводи се појам „матрице стварања“ као универзалног модела људског деловања, при чему се љубав тумачи као онтолошки услов аутентичног стваралаштва. Рад се позиционира као допринос савременој философској антропологији и као критичка алтернатива редуктивним психолошким и прагматичким моделима смисла живота.
Кључне речи: philosophia perennis, исправно живљење, стваралаштво, љубав, философска антропологија, смисао живота
About The Author
