Ноћна енуреза представља један од најчешћих развојних и клиничких феномена у педијатрији, али и даље остаје предмет значајних теоријских контроверзи. Упркос напретку неурофизиологије и ендокринологије, питање примарних узрока овог стања – посебно однос физиолошких и психолошких фактора – отвара дубља питања о природи односа ума и тела.
Постоје различити теоријски приступи у објашњењу етиологије ноћне енурезе. Полазећи од стандардних медицинских модела који узроке лоцирају у неурофизиолошким и хормонским дисфункцијама, рад уводи алтернативни теоријски оквир заснован на психосоматском и системском приступу. Централна теза коју аутор развија јесте да енуреза представља последицу регулаторног колапса услед хроничне менталне напетости, при чему се страх концептуализује као „ментална контракција“ – феноменолошки примарни догађај који претходи и организује физиолошке процесе. Рад закључује компаративном анализом предложеног модела у односу на постојеће теорије, указујући на његову комплементарност и хеуристичку вредност.
Овај рад има два циља: прво, да систематизује постојеће теоријске приступе у објашњењу енурезе; друго, да представи и аргументује алтернативни модел заснован на схватању страха као менталне контракције и енурезе као регулаторног колапса услед хроничне напетости. У завршном делу, предложени модел се компаративно сагледава у односу на друге теорије, чиме се показује његова научна утемељеност и хеуристичка вреднос.
About The Author
