ПАЖЊА – НАЈВЕЋЕ БОГАТСТВО КОЈЕ НЕ ПРИМЕЋУЈЕМО
Многи од нас мисли да највише вреде новац, време или здравље. Али постоји нешто без чега ниједно од тога нема праву вредност. То је пажња.
Оно чему посвећујемо пажњу, постепено постаје наш живот.
Ако сваког дана размишљамо само о новцу, живимо у свету новца. Ако нам је најважније шта други мисле о нама, живимо у свету туђих мишљења. Ако су наше мисли непрестано окупиране страхом, онда живимо у свету страха.
Пажња је као сунчева светлост. Где она падне, ту живот почиње да расте.
Зато није најважније шта се дешава око нас. Много је важније чему дајемо своју пажњу.
Савремени свет то добро зна.
Телевизије, друштвене мреже, рекламе, политичке кампање и интернет свакодневно воде борбу за нашу пажњу. Данас више није довољно направити добар производ или имати добру идеју. Треба привући пажњу милиона људи.
Пажња је постала најскупља валута на свету.
Проблем настаје када престанемо да управљамо својом пажњом, а она почне да управља нама.
Тада једна тема, један страх, једна жеља или једна особа могу да заузму готово читав наш унутрашњи свет. Човек почиње да се врти у круг, да понавља исте мисли, исте разговоре и исте бриге. Иако изгледа као да се много тога дешава, у ствари се не дешава ништа ново.
То стање називамо опсесијом.
Опсесија није у предмету. Она је у пажњи која више не уме да се ослободи.
Зато зависност није само алкохол или дрога. Човек може бити зависан од телефона, новца, друштвених мрежа, коцке, секса, политике, туђег мишљења, па чак и од сопствених мисли. Сви ти облици зависности имају нешто заједничко. Пажња се непрестано враћа на исто место, као игла на поквареној грамофонској плочи.
Али исто важи и за читаво друштво.
Када милиони људи данима, месецима и годинама говоре само о истим стварима, друштво полако губи способност да ствара нешто ново. Не недостаје му памет. Не недостаје му технологија. Недостаје му слободна пажња.
Највећи проналасци, најлепше књиге, најбоља музика и најважнија научна открића нису настали зато што су њихови ствараоци били опседнути истим мислима као сви остали. Настали су зато што су имали храбрости да своју пажњу усмере тамо где други нису гледали.
Стваралаштво почиње онда када пажња престане да кружи и почне да истражује.
Зато човек није најслободнији онда када може да ради шта хоће.
Најслободнији је онда када сам одлучује чему ће посветити своју пажњу.
Од те одлуке зависи готово све.
Од ње зависи шта ћемо научити, кога ћемо волети, шта ћемо створити и какав ће човек од нас постати.
Исто важи и за народе.
Народ који највећи део своје пажње троши на свађе, страхове, сензације и пролазне теме постепено губи снагу да гради будућност.
Народ који пажњу усмери на знање, здравље, васпитање, сарадњу и стваралаштво почиње да ствара нову цивилизацију.
Можда је зато најважније питање које можемо поставити себи веома једноставно:
Чему данас поклањам своју пажњу?
Одговор на то питање није само опис нашег садашњег живота.
То је и опис наше будућности.
Јер човек постепено постаје оно чему најдуже посвећује своју пажњу.
About The Author
