Каже се, колико људи толико ћуди. Пред шароликошћу живота застаје дах од чуђења. Људи, наравно, удишу љубав, али, на жалост, најчешће издишу уместо љубави агресивност. Постоје многе манифестације агресивног изражавања, од којих такође човеку стане дах. Најчешћа форма агресивности у међуљудским односима је оговарање.
Тужно је што они који учествују у оговарању мисле да нису агресивни. Људи се деле, по својим намерама у друштвеним односима, на анђеле и демоне. Ко год, у интимности свога ума, плете мрежу ружних мисли о другоме, он је демон. Дискутабилна је планетарна пропорција људи анђела и демона, али је свакодневно очигледно да је партија демона кудикамо претежнија.
Довољан је само историјски поглед на међуљудске односе па да видимо да је прошлост обележена хроничним сукобима и манифестацијама зла. Елементарна јединица зла је агресивна мисао. Када од седам милијарди људи на планети, неколико милијарди дневно генерише само једну агресивну мисао, та маса агресивности битно инфицира колективну планетарну свест која на крају експлодира у форми ратова.
Оговарање је процес производње агресије који доприноси порасту колективне масе агресивности једног друштва. Ми свакодневно пливамо у мору агресивности насталој из оговарања. Оно увек има значење осуде других људи и истицање њихових мана и грешака. Примарни тон оговарања је злурадост, односно радовање туђој несрећи.
Не постоји оговарање људских врлина и квалитета. Понекад се истичу врлине славних појединаца, али само због личног интереса, када се особа идентификује са победницима, па су им уста пуна хвале. У свим другим ситуацијама врлине и успеси се не коментаришу, избегавају се или се занемарују.
Људи који нису склони оговарању могу постати усамљени, јер нису пожељни саговорници. Оговарање је свакодневна забава некреативних људи. Особе које пате од унутрашње блокаде стваралаштва имају низак ниво самопоштовања. Није се лако суочити у огледалу своје душе са личним слабостима и манама. Да не би гледали и осуђивали своје мане, људи преокрећу пажњу на недостатке других.
Пројекцијом својих мана некреативне особе налазе утеху да нису једине са недостацима и радују се туђим манама. Акцију агресивности увек прати исто таква реакција, и зло се гомила. Оговарање је субтилна агресивност са грубим последицама тровања односа међу људима.
About The Author
