ТАМА УМА
Тама настаје одсуством светлости. Када сунчеви зраци ударе у неки објекат, камен, људско тело или дрво, тај објекат упија сунчеву светлост, при чему из њега не излази. То одсуство светлости иза објеката се назива сенка или тама.
И људски ум је једна врста објекта или поиспољене форме иако је она веома субтилна. Природа светлости је увек иста, без обзира одакле долази. На пример, месечева светлост је уствари сунчева светлост одбијена од месечевог тела. Није доказано да је светлост душе, такође сунчева светлост, али је ипак светлост. И она емитује своје зраке у простор ума.
Простор је вишеслојан или многодимензионалан. У истом простору егзистирају звуци, мириси, енергије разних врста и бића и многобројни физички објекти. Сви они коегзистирају у заједничком простору. Исто тако је и простор ума многодимензионалан.
Међутим, његови објекти су другачије природе. Објекти ума су састављени од његове елементарне градивне јединице која се зове мисао.
Као и сваки други објекат и мисао, као објекат упија светлост, али светлост душе. Иза много мисли налази се тама. Пошто ум чини невероватан и неизбројив број мисли, тама је саставни део ума. Међутим, као што од опеке, као елементарне јединице грађевине, настају зграде невероватних облика и величина, тако и од мисли настају форме раличитих квантитета и квалитета.
Објекти ума који отежавају његов рад називају се разним именима, програми, комплекси, препреке, блокаде, енграми… Сви они имају заједничку особину, одсуство свести, а свест је светлост душе. Комплекси ума су поређани у слојевима. Први слој чине комплекси идеја, ставова, предрасуда и заблуда. Други слој чине комплекси жеља, одлука и намера. Трећи слој чине комплекси емоција. И четврти слој чине комплекси речи и поступака.
Да би наши умови били бистри и светли морамо их просветлити. Просветљење ума је обасјавање ума зрацима свести.
About The Author
