Оно за чим трагаш је твоја свест
Понекад човек проведе читав живот трагајући за нечим што би му променило живот. Чека да се догоди нешто необично, да упозна некога ко ће му отворити нове видике, да открије тајну успеха, да пронађе праву прилику или да му се, најзад, посрећи. Замишља да се негде изван њега налази одговор на питање које га дуго мучи: како да постане оно што осећа да би могао бити?
Тражи чудо.
Тражи га у књигама, људима, путовањима, новим почецима, великим љубавима, необичним догађајима. Понекад му се учини да га је пронашао, али одушевљење брзо прође. Врати се свакодневици, старим навикама, истим страховима и истим питањима. Оно што је изгледало као почетак велике промене постане још једна успомена на нешто што је могло бити.
А можда је све време тражио на погрешном месту.
Можда чудо није нешто што треба да му се догоди. Можда је то нешто што треба да открије у себи.
Не у смислу да је човек свемоћан, да може све што пожели или да је довољно само да позитивно мисли. Живот има своје законе, стварност своја ограничења, а човек не бира све околности у којима живи. Али постоји нешто што често занемарује: начин на који располаже оним што већ има, могућностима које још није развио и информацијама које још није повезао у ново разумевање.
То нешто је његова свест.
Свет који видиш и свет који још не видиш
Погледај око себе. Свет је испуњен стварима које постоје независно од тога да ли их примећујеш. Ипак, твој свет није само оно што се налази пред твојим очима. Он је и оно што можеш да препознаш, разумеш, повежеш и откријеш.
Двоје људи могу гледати у исту појаву, а видети две потпуно различите стварности. Један ће видети препреку, други могућност. Један ће у неуспеху препознати доказ сопствене неспособности, други информацију о томе шта треба променити. Један ће у непознатом видети опасност, други питање на које вреди потражити одговор.
Није се променио свет пред њима. Променило се оно што су у њему препознали.
Свест није само оно чега си тренутно свестан. Она није ограничена на оно о чему управо размишљаш, чега се сећаш или на шта обраћаш пажњу. У теби постоји много више информација него што у једном тренутку можеш да призовеш и употребиш. Твоја пажња може бити усмерена само на један део онога што ти је доступно, док други садржаји остају изван њеног непосредног фокуса.
Зато немој мешати оно што тренутно знаш са свим оним што можеш да откријеш.
Немој мешати оно што тренутно можеш са свим оним што можеш да постанеш.
Немој мешати своје досадашње искуство са границама сопствених могућности.
Човек често доноси суд о себи на основу сопствене прошлости. Каже: „Ја сам такав“, „Ја то не могу“, „Никада нисам био добар у томе“, „За мене је касно“. Али шта му даје право да своје досадашње поступање прогласи коначном мером својих потенцијала?
То што нешто до сада ниси умео не значи да не можеш научити. То што ниси пронашао решење не значи да оно не постоји. То што ниси остварио неку могућност не значи да си је изгубио.
Твоја прошлост јесте део твог искуства, али није нужно граница твоје будућности.
Пажња је почетак откривања
Можеш имати пред собом књигу, а да не прочиташ ниједну реч. Можеш слушати човека, а да не чујеш шта ти говори. Можеш проћи поред прилике, а да је не препознаш. Можеш имати решење пред собом, а да га не видиш јер си пажњу усмерио искључиво на проблем.
Оно чему поклањаш пажњу постаје доступно твом непосредном разматрању. Оно што занемарујеш може остати непрепознато, чак и када се налази у твом непосредном искуству.
Зато је пажња један од најважнијих ресурса којима располажеш.
Али пажња није само способност да се концентришеш. Она је и избор онога чему ћеш дати значај у свом животу.
Ако непрекидно посматраш сопствене недостатке, они ће заузимати све више места у твојој слици о себи. Ако пажњу усмериш искључиво на препреке, свет ће ти изгледати као непрекидан низ разлога за одустајање. Ако стално анализираш шта други мисле о теби, можеш изгубити из вида оно што ти заиста желиш да створиш.
То не значи да треба да затвараш очи пред проблемима. Напротив. Потребно је да их видиш јасно, али да им не препустиш целокупан простор свог живота.
Постави себи једно једноставно питање:
На шта трошим своју пажњу, а шта због тога остаје неоткривено?
Можда ћеш открити да много времена посвећујеш ономе што не можеш да промениш, док занемарујеш оно на шта можеш да утичеш. Можда ћеш увидети да више енергије улажеш у објашњавање сопствених неуспеха него у тражење начина да их превазиђеш.
Тај увид може бити почетак промене.
Твоји потенцијали нису твоја остварења
Замисли семе које лежи у земљи. Оно садржи могућност да израсте у биљку, али та могућност није исто што и остварена биљка. Потребни су одговарајући услови, време и процес развоја.
Слично је и са човеком.
У теби постоје могућности које још нису постале твоје способности, способности које још нису постале вештине и вештине које још нису претворене у резултате.
Али постоји једна важна разлика: човек може свесно да учествује у сопственом развоју. Може да открива шта не зна, да учи оно што му недостаје, да мења начин поступања, да проверава резултате и да изнова организује сопствене активности.
Ту почиње стварање.
Потенцијал није остварење. Жеља није поступак. Намера није резултат. Знање није исто што и способност да се оно примени.
Између онога што можеш и онога што заиста чиниш налази се читав простор личног развоја.
Можеш знати шта би требало да урадиш, а ипак то не чинити. Можеш желети промену, а свакодневно понављати поступке који те задржавају на истом месту. Можеш имати добре идеје, али их никада не претворити у дело.
Зато није довољно открити своје потенцијале. Потребно је научити како да их претвараш у ефикасно поступање.
Не мораш одмах постати изузетан. Довољно је да престанеш да понављаш оно што те чини незадовољним, а да не покушаваш ништа ново.
Чудо почиње када престанеш да чекаш
Постоји једна замка у коју човек лако упада: чека да се најпре осети спремним, па да тек онда почне да делује.
Чека да нестане страх. Да стекне довољно самопоуздања. Да буде сигуран у успех. Да се појаве повољни услови. Да неко потврди да је на правом путу.
Али живот ретко пружа такву сигурност.
Самопоуздање често не претходи поступку. Оно настаје и развија се кроз искуство поступања. Не можеш знати да ли нешто можеш док не покушаш да то урадиш. Не можеш стећи искуство у нечему што никада ниси започео. Не можеш открити све своје способности размишљајући искључиво о њима.
Поступак је начин на који потенцијал добија прилику да се покаже.
То не значи да треба непромишљено ризиковати или да је свака активност корисна. Напротив. Ефикасно поступање захтева да разликујеш оно што желиш од онога што је могуће, оно што претпостављаш од онога што знаш и оно што планираш од онога што заиста радиш.
Почни од малог, али стварног корака.
Ако желиш да промениш професионални живот, немој остати на маштању о новом послу. Научи нешто што ти недостаје, разговарај са људима из те области, направи први конкретан покушај.
Ако желиш боље односе, немој само чекати да се други промене. Преиспитај сопствене поступке, научи да слушаш, изговори оно што избегаваш да кажеш и постави границе које до сада ниси умео да поставиш.
Ако желиш да ствараш, немој чекати савршену идеју. Почни да пишеш, сликаш, истражујеш или обликујеш оно што већ имаш. Стваралаштво не почиње тек када се појави ремек-дело. Оно почиње када одлучиш да нешто створиш.
Не мораш да направиш велики корак. Али мораш направити корак који мења однос између твоје намере и стварности.
Не тражи непогрешивост. Тражи усаглашеност.
Човек често губи снагу покушавајући да буде непогрешив. Плаши се да погреши, да буде одбијен, да не успе или да покаже другима да нешто не зна.
Али грешка није увек доказ неспособности. Она може бити информација о томе да начин поступања није био одговарајући.
Ако желиш да напредујеш, мораш бити спреман да провериш оно што мислиш, да упоредиш намеру са резултатом и да прихватиш да стварност не мора одговарати твојим очекивањима.
Није довољно да верујеш у себе. Потребно је да провериш шта твоје поступање производи.
Није довољно да имаш циљ. Потребно је да твоји поступци буду усаглашени са њим.
Није довољно да желиш добар живот. Потребно је да свакодневно ствараш услове за њега.
Усаглашеност значи да оно што мислиш, оно што желиш, оно што планираш и оно што чиниш не буду међусобно противречни.
Ако желиш здравље, а систематски занемарујеш сопствено тело, твоји поступци нису усаглашени са циљем.
Ако желиш поверење, а прикриваш истину, твоји поступци нису усаглашени са оним што тражиш.
Ако желиш слободу, а непрекидно препушташ другима да одлучују уместо тебе, твоје понашање не одговара твом циљу.
Управо зато је важно да се повремено зауставиш и запиташ: да ли начин на који живим заиста води тамо где желим да стигнем?
То питање може бити непријатно. Али понекад је непријатна истина кориснија од пријатне заблуде.
Трансформација почиње променом односа према себи
Не мораш одбацити своју прошлост да би променио будућност. Не мораш порицати оно што си доживео, нити се стидети онога што ниси успео.
Али мораш престати да прошлост користиш као једино објашњење за своје садашње поступке.
Можда си некада одустао јер си се плашио неуспеха. Можда си прихватао мање него што си желео јер ниси веровао да заслужујеш више. Можда си годинама понављао исте обрасце јер ниси имао прилику да их препознаш.
То може објаснити како си стигао довде. Али не мора одредити куда ћеш даље.
Трансформација није тренутна одлука да постанеш неко други. Она је процес у којем постепено мењаш начин на који разумеш себе, организујеш своје могућности и поступаш у стварности.
Неке промене биће мале и једва приметне. Друге ће захтевати одрицање, учење, стрпљење и суочавање са сопственим ограничењима. Биће и тренутака када ћеш се вратити старим навикама.
То не мора значити да си изгубио све што си постигао. Важно је да препознаш шта се догодило, разумеш разлог и поново успоставиш правац деловања.
Трансформација се не доказује величином обећања које дајеш себи, већ променом која се може препознати у твом стварном животу.
Почни од питања која мењају живот
Ако заиста желиш да откријеш шта можеш да створиш од свог живота, немој тражити један велики одговор који ће решити све твоје проблеме.
Почни од неколико питања:
Шта заиста желим?
Не шта се од мене очекује, не шта би други сматрали успехом, већ шта има стварну вредност у мом животу.
Шта већ имам, а не користим?
Која знања, искуства, способности, односи и могућности постоје у мом животу, али их занемарујем?
Шта још треба да научим?
Које информације и вештине ми недостају да бих своје намере претворио у поступке?
Шта ме задржава?
Да ли су то стварне препреке, недостатак знања, лоше навике, страх од неуспеха или очекивање да ће се околности саме променити?
Шта могу да урадим данас?
Не сутра, не када све буде савршено, већ данас. Који је најмањи конкретан поступак који ће ме приближити ономе што желим?
Одговори на ова питања неће магично решити твој живот. Али могу да промене начин на који га посматраш и организујеш.
А када се промени начин на који разумеш своје могућности, мењају се и поступци које си спреман да предузмеш.
Оно за чим трагаш је твоја свест
Можда си очекивао да ће чудо бити нешто велико, необјашњиво и изванредно. Нешто што ће се појавити једног дана и променити све.
Али размисли: шта би заиста било чудо за човека који годинама није веровао да може да научи нешто ново, а онда је научио? За човека који је одустајао пред сваком препреком, а затим открио начин да истраје? За онога ко је живео у страху од сопствених могућности, а потом почео да их остварује?
Зар није чудесно када човек открије да није морао да остане заробљен у ономе што је до тада био?
Не зато што је постао свемоћан. Не зато што је стварност престала да има ограничења. Већ зато што је престао да своје досадашње границе проглашава границама свега што је могуће.
Твоја свест је простор у којем су садржане информације твог живота. Али није довољно да те информације постоје. Потребно је да научиш да их откриваш, повезујеш, разумеш и употребљаваш. Потребно је да пажњу усмериш на оно што је важно, да ум организује информације у смислене односе и да сопствену интелигенцију претвараш у стваралачко деловање.
Ту се завршава пасивно чекање, а почиње активно стварање.
Не чекај да ти живот открије све што можеш бити. Истражуј, учи, стварај, проверавај и поступај. Не тражи сигурност да никада нећеш погрешити. Тражи способност да из грешке нешто научиш. Не покушавај да контролишеш све што ти се догађа. Научи да одговорно обликујеш оно на шта можеш да утичеш.
И не заборави: твој потенцијал није твоја судбина. Он постаје део твог живота тек када га претвориш у дело.
Можда чудо које тражиш није скривено негде далеко. Можда се налази у ономе што још ниси открио о себи, у информацијама које још ниси повезао, у могућностима које још ниси испробао и у поступцима које још ниси предузео.
Зато престани да чекаш чудо.
Погледај стварност. Погледај себе. Усмери пажњу. Откриј своје могућности. Претвори их у поступке. Провери резултате. Мењај оно што не функционише. Настави да ствараш.
Јер највеће откриће можда није да у свету постоји нешто што ниси знао.
Можда је највеће откриће да у теби постоје могућности које још ниси остварио.
Оно за чим трагаш је твоја свест!
А чудо почиње онда када оно што можеш постане оно што чиниш.
About The Author
